Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог - Лазареву суботу у народу познат као Врбица. Успомену на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење.
Догађај Лазаревог васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.
Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао га из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног.
Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство.
Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".
На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе. Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.
На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.
Обичај је у нашем народу да деца на овај дан носе и звончиће око врата, што симболично представља поздрав Христу, који је улазио у Јерусалим. Тада се у српским православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.
Врбица је празнични дан у који се не раде тежи послови, у календару је обележен црним словом.
https://www.youtube.com/watch?v=UhoIqQOMY98
