Данас је Светски дан штедње, а Србија га дочекује са више него троструко већим износом динарске штедње него крајем 2012. године.
Светски дан штедње је прилика за подсећање на то колико је важно имати финансијску сигурност у виду уштеђевине и колико је важно штедети.
Установљен је 31. октобра 1924. године на 1. Међународном конгресу штедионица у Милану, у Италији, а 29 земаља које су биле учеснице конгреса желеле су тиме да истакну вредност штедње како за појединца тако и за свеукупни економски напредак.
У сусрет Недељи штедње, банке у Србији нуде сет штедних производа клијентима, чиме настоје да подигну свест грађана о значају штедње, али и културу избора финансијске институције којој ће поверити свој новац.
Према подацима које је НБС доставила Танјугу, на крају септембра 2018. динарска штедња грађана износила је 56,4 милијарди динара.
У првих девет месеци ове године, динарска штедња је повећана за 6,2 милијарди динара, односно за 12,3 одсто - наводе у Народној банци Србије (НБС).
Девизна штедња грађана у септембру достигла је ниво од око 9,7 милијарди евра, од чега највећи део, 8,8 милијарди евра односи на штедњу у еврима.
Према последњим подацима, каматна стопа на новоположену штедњу у еврима становништва у августу 2018. у просеку је износила 0,79 одсто на годишњем нивоу. Посматрано по рочности, оне се крећу: 0,54 одсто за штедњу рочности до једне године, 1,09 одсто за рочност од једне до две године и 0,92 одсто на штедњу рочности преко две године.
Каматне стопе на динарску штедњу су релативно више у поређењу са девизном штедњом и крећу се од 2,57 одсто за рочност до годину дана, до 3,99 одсто за рочности дуже од две године.
