Ваведење Пресвете Богородице, које се још назива и Света Пречиста или Женска Богородица слави се 4. децембра, а у црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.
Ваведење спада у један од дванаест највећих хришћанских празника, и један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици.
Ваведење је такође и крсна слава у многим породицама, као и слава манастира Хиландар.
О Ваведењу Пресвете Богородице
Ваведење се слави као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм. У свечаној поворци, Марија је ишла између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је била до своје 12 године.
После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета.
У Јосифовом дому Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.
У селима у јужном Поморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се на Ваведење моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста
