Дан менталног здравља обележава се 10. октобра у целом свету. Светски дан менталног здравља пружа прилику људима и организацијама које се баве проблемима менталног здравља да говоре о свом раду и напорима који су потребни да брига о менталном здрављу постане стварност за људе широм света.
Тема овогодишњег Светског дана менталног здравља је психолошка прва помоћ, где је акценат стављен на повећање свести и разумевање психолошке прве помоћи, али и како се она може користити у кризним догађајима за подршку људима у невољи.
„Психолошка прва помоћ не подразумева само помоћ психолога, психијатра или лекара уопште, већ и помоћ других особа, па чак и помоћ самом себи. То се односи на веће и акутније стресове“, каже докторка Гордана Бојовић, начелница чајетинског Дома здравља.
Ментални поремећаји су други највећи здравствени проблем српског становништва. Према броју самоубистава, Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, депресија и злоупотреба психоактивних супстанци, узроци су у више од 90 одсто случајева, тврде стручњаци.
„Сви смо свакодневно изложени стресу. У неким нормалним околностима ми то компезујемо. То значи да можемо да се суочимо са тим. Међутим, некада се деси да нас стрес изведе из контроле. То може бити губитак драгих особа, неки акутни проблем на послу, напад криминалаца као и друге сличне ствари које не очекујемо. У тим ситуацијама можемо помоћи сами себи, могу нам други помоћи и наравно, можемо затражити професионалну помоћ“, објашњава докторка Бојовић.
Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети превенцији и унапређењу менталног здравља . С тим у вези, у оквиру скрининг прегледа који се спроводе у чајетинском Дому здравља, је и скрининг за рано откривање депресије. Овим прегледима, код свог изабраног лекара, могу се подвргнути све особе старије од 18 година.
„Скрининг подразумева један тест, који попуњава лекар или пацијент. Обично ми разговарамо са пацијентима. На основу њихових одговора и броја бодова одређујемо степен депресије. Све од средњег нивоа па навише шаљемо психијатру, без обзира на физичко стање пацијента, и сматрамо да је то неки увод у депресију“.
О менталном здрављу треба бринути на исти начин као и о физичком. Психичко здравље сваке особе има своје успоне и падове, па свака особа може имати користи од наведених превентивних мера.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
