Јеремијин дан је један од световних празника који потиче из прадавних времена, када је човек живео примитивно, окружен њему неразумљивим или потпуно непознатим појавама и силама, које људска свест није могла, нити је смела, да истражује њихово порекло и природу. Овим даном црква и верници обележавају лик и дело библијске личности Светог пророка Јеремије, за кога се верује да је заштитник од змија отровница. Српска православна црква слави га 1. маја по црквеном, а 14. маја по грегоријанском календару.
Свети пророк Јеремија је рођен шест векова пре Христа, недалеко од Јерусалима у левитском граду Анатоту, у пределима племена Венијаминова. По веровању он је као син свештеника Хелкија, као и Самуило унапред изабран и предодређен за пророчку службу, или према речима самог Господа.
По предању на овај дан православни верници разгоне змије и друге гмизавце да не би преко лета досађивали.
Све почиње тако што неко из куће тога дана треба да порани, узме тигањ и лупајући у њега неколико пута понови: „Јеремија у поље, а све змије у море! Само једна остала, за зло њено остала, оба ока избола, на дан трна глогова. На четири шипова, злу коб изела“.
По народном веровању до оног места на коме се чује лупање и песма, дотле змије неће смети да се приближе.
У неким крајевима стари људи верују да се на данашњи дан не ваља ни чешљати да се не би изазивали ови опасни гмизавци. Такође, по народном веровању у неким крајевима Србије треба пазити да се ни за ким не вуче одвезана пертла или неки кончић да се на исти начин тако не би вукле и змије.
