Европска кампања против рака коже „Eуромеланома 2014“ обележава се у понедељак 12. маја, а у Србији ће бити обележена бесплатним прегледима коже у 21 граду, међу којима је и Ужице.
Шта је меланом?
Сунце емитује ултравиолетну (УВ) радијацију која је део широког електромагнетног спектра, арбитрарно се дели на УВА (430-320 нм), УВБ (320-290 нм) и УВЦ (200-290 нм). Као последица дуготрајног излагања сунцу, због кумулативног ефекта УВ зрачења, или услед неумереног кратркотрајног, интензивног сунчања (нпр. током летовања) које може довести до појаве опекотина од сунца, посебно у детињству, долази до испољавања негативних, нежељених ефеката соларне радијације која представља главни фактор ризика за настајање меланома и не-меланомских карцинома коже.
Учесталост тумора коже, а међу њима и малигног меланома расте последњих 30 година свуда у свету. Сваке године оболи око 130 000 људи од меланома, око 37 000 људи умре од меланома. Инциденција меланома у свету је у сталном порасту (3-7% годишње).
Меланом се сада убраја међу десет најчешћих малигних тумора у многим европским земљама; 50-80 % меланома настаје de novo, 20-50% малигном алтерацијом младежа (невуса).
Поред истањења озонског омотача, главним узроком за пораст учесталости меланома и не-меланомских малигних тумора коже у последњим деценијама се сматра повећано излагање сунчевим зрацима због промењеног понашања и односа према сунчању. Мада многи сматрају да је тамна пребојеност тена симбол атрактивности и доброг здравља, та пребојеност коже заправо представља знак њеног оштећења.
Меланом је малигни тумор који настаје од пигментних ћелија коже, меланоцита. Може да се јави у сваком узрасту, али само екстремно ретко у детињству. Најчешће се јавља код особа старости од 40 до 60 година. У Европи се чешће јавља код жена него код мушкараца, док је у Аустралији и на Новом Зеланду, који имају највећу учесталост појаве меланома у свету, појава меланома је чешћа код мушкараца. У Србији нешто ћешће обољевају мушкарци него жене.
Меланом може да се појави било где на кожи, међутим код жена су најчешће захваћени доњи екстремитети (50% жена, 18% мушкараца), док је код мушкараца најчешће захваћен труп (35% мушкараца, 14% жена), посебно леђа. Код пацијената који су хронично изложени дуготрајном деловању сунца током живота (земљорадници, морнари...) меланом се најчешће јавља на глави, ушима, лицу и врату. Меланоми који се јављају на трупу генерално имају лошију прогнозу од меланома који се јављају на екстремитетима, глави и врату. У Европи жене чешће обољевају од меланома, али мушкарци чешће умиру од меланома.
Меланом је најагресивнији од свих тумора коже јер врло брзо метастазира и захвата друге органе. Не треба паничити, меланом јесте јако агресиван тумор, али његово рано откривање и правовремена хируршка интервенција омогућавају излечење и побољшање преживљавања. Хируршко уклањање меланома у раном стадијуму доводи до излечења код 90-95% пацијената.
Уколико желимо да стопу смртности меланома држимо на најнижем могућем нивоу периодични самопрегледи коже и правовремено обраћање лекару када постоји сумња о појави меланома морају постати стандардна пракса.
Дефиниција главних фактора ризика за настајање меланома је есенцијална за оптимизовање стратегија примарне (избегавање фактора ризика) и секундарне (рано препознавање) превенције.
Избегавање фактора ризика и рано препознавање меланома су најзначајнији чиниоци његове успешне превенције!
