Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Козму и Дамјана, односно славу познату као Врачи. Браћа су била лекари и, како је народ веровао, чудотворци.
Празник светих врача Козме и Дамјана обележава се у храмовима Српске православне цркве, православним домовима и многобројним здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.
Лекарска комора Србије је 2007. године и званично прогласила тај дан својом славом.
Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради" па су у народу познати као свети Безсребреници.
"Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ", записао је владика Николај Велимировић.
Записано је, такође, да је "Козма љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата".
Празник Светог Козме и Дамјана-Врачеви Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, а 1. новембра по старом календару
Једна од најпознатијих фрески с ликовима светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.
Светитељи Козма и Дамјан представљају се на иконама и фрескама у средњевековној одежди, с ковчежићима у којима су носили лекове.
Свети врачи обележавају се са уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.
Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве.
Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
