СПЦ слави празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле.
Пошто се овај велики догађај одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, па стога увек пада у недељу.
Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана и узвишена, представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице: "Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла". У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: "Царју Небесниј".
На велики празник Света Тројица народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост грехова или лек за болести.
Добро је, тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому. Овај празник назива се и Духови, пошто представља силазак Светог духа на апостоле.
Два дана раније, пре Духова, на гробљу се одржавају такозване отворене задушнице. Верује се да се у том периоду “отварају” гробови и да се може разговарати са мртвима. Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрло.
Хришћани овај празник славе и као дан "рођења Цркве" будући да Дела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се "дало крстити те су примили Духа Светога". Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.
У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.
Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест.
