Српска православна црква и верници данас обележавају дан посвећен Успењу Пресвете Богородице - познатији као Велика Госпојина. Овај дан прославља се у знак сећања на смрт Богородице.
Предање каже да је Богородица живела дуже од 60 година и да је после Исусове смрти и васкрсења наставила његову мисију. Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по Јулијанском календару.
Овај дан се обележава од 528. године. Постаромкалендару, посебнојесвечано у Јерусалиму, јер тамо Јерусалимска патријаршија врши обред симболичне сахране Богородице. Слични обреди постоје у Русији и у Украјини.
Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до СветеГоре. Не мали број породица славиданашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају. Како празник у претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.
У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и МалеГоспојине, која је 21.септембра, најбоље брати лековито биље. Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.
