Ђорђе Бабић: Сјајан је осећај бити "меч винер"

По многима гол који је обележио 2. коло Линглонг Суперлиге Србије постигнут је у Сурдулици, у судијској надокнади. Иако је до 90. минута губио са 2:1, тим 19-годишњег Чајетинца, Ђорђа Бабића, успео је да у зауставном времену са два брза гола дође до читавог плена. Победоносни гол за екипу Младости из Лучана у сусрету против Радника постигао је управо Бабић, привукавши пажњу многих домаћих спортских портала.

-Сјајан је осећај. Драго ми је да сам постигао гол за победу у практично последњем нападу на утакмици и наравно драго ми је да се мој тим вратио у Лучане са три освојена бода - почиње Бабић разговор за Zlatiborpress, додајући да су амбиције Младости и ове сезоне да се обезбеди што бољи пласман на табели, а да ће, уколико се укаже шанса за нешто више, попут пласмана у Европу, настојати да искористе прилику.

С обзиром да је недавно, у јуну, у завршници претходне сезоне, приказао запажену партију у победи свог тима над Мачвом (2:1), додајући на то каснији погодак у сусрету са Радом и недавни гол у Сурдулици, Бабић полако успева да се наметне као играч на којег се може озбиљно рачунати у наставку сезоне.

-Гол против Мачве био је мој дебитантски гол у Суперлиги. Мислим да сам ту добио на самопоуздању и да је моја форма кренула узлазном путањом. Касније сам добио још већу минутажу и постигао гол и против Рада.

Бабић је у Лучане дошао 2018. године из Слободе, потписавши стипендијски уговор. У међувремену је постао професионалац, а успео је и да заигра за омладинску репрезентацију Србије, у пријатељском сусрету са Индијом. Каже да би, уколико му се укаже прилика, у будућности поново волео да заигра за своју земљу. 

Бабић је само један у низу чајетинских играча који су у последњих неколико година заиграли у најјачем рангу. Неки од њих успели су да заиграју и за националне селекције, као и да направе каријере у Европи. Уз Брашанца, Росића, Чумића, Планића, Дабића, сада су ту и играчи Златибора, а посебно занимљиво је истаћи да породица Бабић има двојицу чланова који наступају у Суперлиги - уз Ђорђа ту је и његов брат од стрица, нешто старији Филип, штопер ТСЦ-а, који је такође веома добро почео нову сезону.

-Филип ми, као старији и искуснији брат, доста помаже и саветује ме. Такође и ја њему пружам пуну подршку. Често размењујемо мишљења. Од свих тих играча једино сам још у контакту са бившим саиграчем, Росићем, који ме такође доста саветује. Иначе, велика је ствар за Чајетину да има толики број играча у најјачем рангу. Иако мало место, има велики број талентоване деце са којом треба да се ради и мислим да ће бити још суперлигашких и европских играча попут Брашанца, Планића, Росића, Чумића...

Каже да је фудбал почео да тренира са пет година, а овај спорт је заволео мање-више једноставно - тако што га је мајка одвела на један од тренинга. Из тог периода носи и надимак који га и даље прати, "Руни".

-Дефинитивно, Вејн Руни је био мој велики узор и по њему сам добио надимак. Иначе, први тренери су ми били Радул Симић и Ђорђе Раковић и желео бих да им се захвалим на свему што су ме научили.

Осврнуо се и на пласман фудбалера Златибора у Суперлигу.

-Приказаним играма у Првој лиги Србије заслужили су улазак у Суперлигу, на чему им честитам. Надам се да ће се добро снаћи у дебитантској сезони и желим им сву срећу.