Додељивање награде "Михаило Ћуповић"

И ове године ће у просторијама Удружења књижевника Србије бити додељена награда „Михаило Ћуповић“. Ова награда се додељује од 2010.године писцима из Србије и дијаспоре за допринос поезији за децу и поезији инспирисаној природом и очувањем здраве средине.

УКС је пре осам година одлучило да, у оквиру Сајма књига у Београду, организује да један дан буде посвећен додељивању награде која носи име златиборског писца Михаила Ћуповића.  До сада су осам пута награду примали писци из земље и дијаспоре, а међу награђенима су били и:  Миодраг Јакшић, Бора Ђорђевић, Момир Драгићевић, Александар Чотрић, Милан Мрдаљ и други, као и из дијаспоре: Љубиша Симић, Весна Бјелица Ћурчић, Иво Мунћан, Светлана Матић... Овогодишњи добитник је писац Бранко Стевановић. 

Бранко Стевановић (рођен 1966. године у Бачкој Тополи), писац за децу и одрасле.^[1][2] Бранко је одрастао на Криваји и у Севојну. Живи у Београду. Уређивао је листове за децу предшколског и основношколског узраста. Са Игором Коларовом је приредио избор из савремене српске поезије за децу „Е, баш то!“ (лектира за други разред основне школе, 2009) и избор из српске поезије за децу „Од Змаја до бескраја“ (лектира за први и други разред основне школе, 2010). Приредио је избор из поезије и кратке прозе Љубивоја Ршумовића „Чини ми се вековима“ (2009, 2015). Један је од приређивача књиге „Кроз Београдски зоолошки врт“ (2005, 2011). Његова драма у стиховима за децу „Прича о принцу јединцу“ извођена је на сцени Краљевачког позоришта (2003/2004), Градског позоришта „Театар 91“ у Алексинцу (2009/2010) и Шабачког позоришта (2010/2011). Поезијом и кратком прозом заступљен је у антологијама и у уџбеницима за основну школу. Неке песме и кратке приче су му преведене на руски, русински, мађарски, румунски и бугарски језик.

У оквиру ове свечаности биће промовисан роман Александра Милосављевића Лала  „Кућа за јунаке“ . О књизи ће говорити  Радомир Андрић и Даница Диковић Ћургуз . Свечаност почиње од 19 часова.

Александар Лале Милосављевић је рођен 1935. године, а одрастао и школовао се у Ужицу. Студије књижевности завршио је у Београду. Више година је провео у професури, а задње две деценије официјелног радног века (од 1973, до  1992. године) управник је Народног позоришта у Ужицу. Позориште и књига су му суштинска преокупација. Отуда и његово дугогодишње бављење драматургијом, писањем сценарија, инсценацијом пригодних позоришних обличја или спектакла, бављење рецензијом, приредјивањем и уредјивањем књига, писањем есеја и приказа или прозних поетских облика од приче до беседе и панегирика... И даље окренут позоришту и књизи, присутан је у културној јавности.