У чајетинској библиотеци синоћ је одржана Јавна трибина о дијабетесу. Организатори трибине били су три лекара Дома здравља Чајетина - др Гордана Бојовић, начелница Опште медицине Дома Здравља Чајетина, докторка Мирјана Ђуровић, специјалиста Опште медицине и доктор Тодор Туцовић, интерниста, који су присутне упознали са овом болешћу, како је на време приметити, лечити и како живети са њом. По речима др Бојовић, сваке седмице у чајетинском Дому здравља открије се један дијабетес или преддијабетес.
Шећерна болест или дијабетес је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, односно трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења. То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и панкреас), а код младих особа може настати услед генетских поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења.
"Фактори ризика настанка дијабетеса су године живота, наслеђе, недовољна физичка активност, док је највећи фактор ризика гојазност, нарочита абдомална гојазност, тј. стомачна гојазност. Ту су још хипертензија, повишене вредности холестерола и липида, алкохолизам. Жене које су у току трудноће имале дијабетес су у ризику, као и жене које су рађале децу преко 4 килограма. Доказано је да је дијабетес наследна болест. Тип 1 не у толикој мери, али Тип 2 је доказана наследна болест. Комбинацијом фактора долази до појаве дијабета, а може и само један фактор ризика довести до тога", каже др Гордана Бојовић.
У Дому здравља сваки изабрани лекар треба да својим пацијентима уради скрининг, што у чајетиниском Дому здравља има, а то је скрининг за рано откривање дијабетеса Типа 2. Довољно је да пацијент дође, да му се уради анализа крви и на основу тога може се видети да ли особа има дијабетес или не. Према подацима, у нашој општини је у великом порасту број дијабетичара. Од када се почеп радити скрининг, откривен је велики број стања пред дијабетеса, око 300. Дакле, по речима доктора, прво и основно је скрининг, који се ради особама након 35. године живота. Оно што је још битно је правилна исхрана. Треба избегавати слаткише, нарочито оне индустријске, грицкалице и сву другу храну са великим гликемијским индексом. Физичка активност је неопходна, значи бар 20 минута дневно, затим неопходно је смањити гојазност. Посебно ако знате да вам је неко у фамилији имао дијабетес, у великом сте ризику да ћете га добити. Једном речју, уколико сте физички неактивни и гојазни, имате велике шансе да добијете дијабетес. А да ли особе оболеле од ове болести могу водити нормалан живот?
„Да, наравно. Морају се поштовати савети лекара. Када се открије дијабетес Тип 2, што је често код старијих особа, прво их шаљемо код очног лекара да се види да немају неке промене на очном дну, шаљемо их и код неуролога због комликација на периферном нервном систему, затим код нефролога због болести бубрега и оно што је јако битно, пацијент који има дијабетес је у великом ризику да оболи од кардиоваскуларних болести. Дијабетес је највећи фактор ризика за обољевање од кардиоваскуларних болести, а сам по себи је довољно опасан, па ако још особа болује од хипертензије или дислипидемије, она је онда у троструком проблему. Код таквих особа крвни притисак не сме да пређе 120/80, а холестерол не сме бити преко 5. И такве особе не смеју конзумирати храну са повећаним гликемијским индексом. Дакле, правилна исхрана, физичка активност и телесна тежина, то су три најнеопходније ствари које траба да има пацијент оболео од дијабетеса, да би болест могла да се држи под контролом“, наглашава др Гордана Бојовић.
По њеним речима, сваке седмице у чајетинском Дому здравља открије се један дијабетес или преддијабетес.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
