Шећерна болест или дијабетес је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, односно трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора. Тај недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система.
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама света). То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и панкреас), а код младих особа може настати услед генетских поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења.
„Фактори ризика настанка дијабетеса су године живота, наслеђе, недовољна физичка активност, док је највећи фактор ризика гојазност, нарочита абдомална гојазност, тј. стомачна гојазност. Ту су још хипертензија, повишене вредности холестерола и липида, алкохолизам. Жене које су у току трудноће имале дијабетес су у ризику, као и жене које су рађале децу преко 4 килограма. Доказано је да је дијабетес наследна болест. Тип 1 не у толикој мери, али Тип 2 је доказана наследна болест. Комбинацијом фактора долази до појаве дијабета, а може и само један фактор ризика довести до тога“, наглашава др Гордана Бојовић.
Који су симптоми дијатетеса?
„Морам да напоменем да 50% дијабетичара немају препознат дијабетес, и то је доказано. Значи, сваки други зна да има дијабетес. Зато је потребно радити скрининг тестове. Тегобе у тим почетним стадијумима су неприметне. Касније, када та гликемија порасте довољно, онда расте и учестала жеђ, учестало мокрење, повећан апетит и губитак телесне тежине и то су основни симптоми дијабета“.
Како спречити настанак ове болести?
„Треба нагласити да у Дому здравља сваки изабрани лекар треба да својим пацијентима уради скрининг, а ми то у Чајетини имамо, а то је скрининг за рано откривање дијабетеса Типа 2. Довољно је да пацијент дође, да му се уради анализа крви и на основу тога ми можемо да кажемо да ли особа има дијабетес или не. Ја морам још да кажем да је код нас у великом порасту број дијабетичара. Од када смо почели да радимо скрининг, открили смо велики број стања пре дијабетеса, које називамо преддијабетес. То стање је нешто што ми лекари треба да откријемо. У том стању преддијабетеса, када делујемо лековима и неким факторима које пацијент мора сам од себе да уради, можемо да спречимо појаву дијабетеса. Мислим да је то јако битно. Од кад су код нас уведени скрининзи, открили смо 300 преддијабетеса до сад. Ти пацијенти су сад на терапији. Са повећаном физичком активношћу и смањењем телесне тежине, они сами одржавају гликемију у референтним вредностима и ја могу са сигурношћу да кажем да те особе, ако се буду придржавале правила, никада неће добити дијабетес. Дакле, прво и основно је скрининг. Оно што је још битно је правилна исхрана. Треба избегавати слаткише, нарочито оне индустријске, грицкалице и сву другу храну са великим гликемијским индексом. Физичка активност је неопходна, значи бар 20 минута дневно, затим неопходно је смањити гојазност. Посебно ако знате да вам је неко у фамилији имао дијабетес, у великом сте ризику да ћете га добити. Једном речју, уколико сте физички неактивни и гојазни, имате велике шансе да добијете дијабетес“!
Шта је скрининг и како се путем њега обављају анализе?
"Скрининг је потребно урадити свим особама након 35. године живота, јер је тада највећи проценат добијања дијабетеса. Ради се тако што пацијент дође код нас, узме му се анамнеза да се види да ли има неке од факторе ризика, након чега се даје крв на анализу. Затим пацијент попије шећерну водицу са 75 грама глукозе, понављају му се резултати крви и након 2 сата му се одреди ново шећера у крви. Најбитније је открити преддијабетес, јер тада можемо нешто да урадимо, да спречимо да особа уопште добије ову болест, док оболеле можемо само да лечимо, да им спречимо компликације и да умањимо тегобе. Ја апелујем на то да се пацијенти јаве својим изабраним лекарима и да им се уради скрининг“.
Да ли особе оболеле од дијабетеса могу водити нормалан живот?
„Да, наравно. Морају се поштовати савети лекара. Када се открије дијабетес Тип 2, што је често код старијих особа, прво их шаљемо код очног лекара да се види да немају неке промене на очном дну, шаљемо их и код неуролога због комликација на периферном нервном систему, затим код нефролога због болести бубрега и оно што је јако битно, пацијент који има дијабетес је у великом ризику да оболи од кардиоваскуларних болести. Дијабетес је највећи фактор ризика за обољевање од кардиоваскуларних болести, а сам по себи је довољно опасан, па ако још особа болује од хипертензије или дислипидемије, она је онда у троструком проблему. Код таквих особа крвни притисак не сме да пређе 120/80, а холестерол не сме бити преко 5. И такве особе не смеју конзумирати храну са повећаним гликемијским индексом. Дакле, правилна исхрана, физичка активност и телесна тежина, то су три најнеопходније ствари које траба да има пацијент оболео од дијабетеса, да би болест могла да се држи под контролом“.
Идеално време за конзумирање воћа у току дана је између 16 и 18 часова по зимском рачунању времена, односно између 17 и 19 часова по летњем рачунању.
Гликемијски индекс воћа
Воће Гликемијски индекс
Трешње 22
Вишње 22
Грејпфрут 25
Шљиве 32
Јагоде 32
Крушке 36
Јабуке 38
Брескве 43
Наранџе 43
Киви 52
Манго 55
Кајсије 57
Банане 62
Диње 64
Суво грожђе 65
Ананас 66
Лубенице 72
Шта је скрининг и како се путем њега обављају анализе?
"Скрининг је потребно урадити свим особама након 35. године живота, јер је тада највећи проценат добијања дијабетеса. Ради се тако што пацијент дође код нас, узме му се анамнеза да се види да ли има неке од факторе ризика, након чега се даје крв на анализу. Затим пацијент попије шећерну водицу са 75 грама глукозе, понављају му се резултати крви и након 2 сата му се одреди ново шећера у крви. Најбитније је открити преддијабетес, јер тада можемо нешто да урадимо, да спречимо да особа уопште добије ову болест, док оболеле можемо само да лечимо, да им спречимо компликације и да умањимо тегобе. Ја апелујем на то да се пацијенти јаве својим изабраним лекарима и да им се уради скрининг“.
Да ли особе оболеле од дијабетеса могу водити нормалан живот?
„Да, наравно. Морају се поштовати савети лекара. Када се открије дијабетес Тип 2, што је често код старијих особа, прво их шаљемо код очног лекара да се види да немају неке промене на очном дну, шаљемо их и код неуролога због комликација на периферном нервном систему, затим код нефролога због болести бубрега и оно што је јако битно, пацијент који има дијабетес је у великом ризику да оболи од кардиоваскуларних болести. Дијабетес је највећи фактор ризика за обољевање од кардиоваскуларних болести, а сам по себи је довољно опасан, па ако још особа болује од хипертензије или дислипидемије, она је онда у троструком проблему. Код таквих особа крвни притисак не сме да пређе 120/80, а холестерол не сме бити преко 5. И такве особе не смеју конзумирати храну са повећаним гликемијским индексом. Дакле, правилна исхрана, физичка активност и телесна тежина, то су три најнеопходније ствари које траба да има пацијент оболео од дијабетеса, да би болест могла да се држи под контролом“.
Идеално време за конзумирање воћа у току дана је између 16 и 18 часова по зимском рачунању времена, односно између 17 и 19 часова по летњем рачунању.
Гликемијски индекс воћа
Воће Гликемијски индекс
Трешње 22
Вишње 22
Грејпфрут 25
Шљиве 32
Јагоде 32
Крушке 36
Јабуке 38
Брескве 43
Наранџе 43
Киви 52
Манго 55
Кајсије 57
Банане 62
Диње 64
Суво грожђе 65
Ананас 66
Лубенице 72
