Филмичност романа Горана Милашиновића (видео)

г.милашиновић

У библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ , огранак на Златибору, представљена је књига „Случај Винча“  аутора Горана Милашиновића. Вече је реализовано у сарадњи библиотеке са Библиотеком специјалне болнице „Чигота" , а специјални гост био је глумац и редитељ Драган Бјелогрлић. 

„За књижевност нема боље подлоге од историјског догађаја о којем се мало зна, а који вас води сигурним путем тако да сте у стању да преко књижевности кажете оно што класична документаристика не може“, рекао је на промоцији књиге „Случај Винча“ њен аутор, Горан Милашиновић.

„Што се тиче самог штива и овог романа, ја сам уживао. Мени је то био један диван спој између мог основног посла - медицине, и  књижевности. Јако мало се о том догађају знало, знало се само да је постојала нека трансплатација коштане сржи и ја као студент нисам чуо за то, и ако се догодило '58. године. Било ми је занимљиво да истражујем, тим више што се веома мало знало о судбинама тих људи, о томе какви су били , шта су осећали, какви су били карактери. Јасам увек мислио да је врло важно за писца да изабере тему која  занима не само њега, него која занима и друге читаоце и мислим да је то једна просто светска тема, будући да је поново ту зло нуклеарних   ратова, нуклеарне енергије, зрачења  и болести радијације. И јако су добродошле поруке хуманости . Са друге стране, неке људе занима сам догађај. Да ли се заиста правила бомба или се није правила бомба у Винчи? Шта је то тај наш институт радио у време Југославије? Шта је то све Југославија и социјализам, односно комунизам, у то време сакривао од свог народа? Све су то интригантне теме“. 

Специјални гост ове вечери био је Драган Бјелогрлић, редитељ филма „Чувари формуле“, који је говорио о скоро седмогодишњем раду на сценарију, од своје прве заинтересованости за роман, па све до реализације.

„Ја мислим да је најбитније како ви третирате одређену тему. И мислим да Горан пише доста филмски и да и његов последњи роман „Мук“, који сам исто читао,  одмах можете да замислите као филм. Кажем, није сам догађај довољан, битно је и како аутор приступа том догађају, иако, што је занимљиво, ви можете да прочитате ову књигу и погледати филм - неће вам сметати, потпуно су два аутиномна уметничка дела. Цео тај догађај и овде код нас и у Француској, преатила је нека мистерија да то просто не може човека на не заинтересује и да му не пробуди машту, да надограђује“. 

Припремајући се за писање овог романа, Милашиновић је прикупио доста архивског материјала који је подразумевао како забелешке разних учесника у случћају Винче, тако и документацију о акциденту, што је много помогло при грађењу приче за филм, напоменуо је Бјелогрлић. Мноштво чињеница је ове вечери стављено пред читалачку публику, које су објашњавале тадашњу политичку ситуацију у земљи, под руководством Тита. Ово вече је било одлична препорука за читање не само овог , већ и свих будућих романа Горана Милашиновића.