На Дан државности гусларско друштво „ Михаило Миловановић“ из Ужица наступило је у Културном центру Златибор.
Гусларско друштво „Михаило Миловановић“ из Ужица на Сретење, 15. фебруара наступило је први пут пред Златиборском публиком. Тема ове гусларске вечери била је Ослобођење Србије а песме су биле из периода од 1804 – 1918 године. Ово гусларско друштво назив је добило по сликару Михаилу Миловановићу, који је био одличан гуслар, а основна мисија Удужења јесте да чува традицију гуслања и гусларског појања, као и неговање сећања на славне ратнике из прошлости.
„На Сретење смо се специјално окупили јер Србија од 2002. године обележава Дан државности, а установљен је у спомен на два важна историјска догађаја.Први, када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак , а други када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен Сретењски устав , почетак стварања демократског друштва и државе“, рекла је Ружица Благојевић, водитељ.
Учесници су били народни гуслари Властимир Бараћ, Владо Руњо, Владимир Бељкаш, гуслари Милојко Милићевић, Урош Кубуровић и Александар Арсић, а најмлађи учесник био је деветогодишри Никола Јузбашић.
„Гуслање је једна сложена вештина која не спада чак ни у музичке вештине, јер је неки сматрају витешком вештином. Ми покушавамо да успоставимо то овде на нашим просторима, нарочито на Златибору, Ужицу и околини“, каже Милојко Милићевић, гуслар и оснивач гусларског друштва „Михаило Милинковић“.
„Почео сам да свирам са шест година. Ово је мој други јавни наступ, први пут сам наступио у Јабланици на Дан школе“, Никола Јузбашић, гуслар.
Вече су употпинили и фрулаши из музичког друштва „Српски Златоуст“, као и Етно појци и други.
„Ја сам почела да свирам фрулу релативно скоро, пре две године, и моја љубав је велика према овом инструменту. Надам се да ће све више млади почети да свирају и да се интересују за фрулу, како би наставили да негују нашу традицију. Наступићу са песмом „Тамо далеко“, Данка Милићевић, музичко друштвo „Српски Златоуст“.
Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, 2018. године уписано је на Унескову Ретпезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечаста. Гусле се и данас радо слушају и имају своју публику, што даје наду да ће оне, као и увек до сада опстати и пратити српски род и у будућности.
