Можда најбољу атмосферу на недавно завршеном Hills Up фестивалу направили су Прљави инспектор Блажа и Кљунови. Наступ на Златибору представља наставак низа концерата започетог прошле године, када су Блажа и Кљунови обележили две деценије постојања. За то време, нису били превише активни по питању издавања албума, с обзиром да су их издали свега три, последњи давне 2002. године ("Паре не враћамо").
- Ми све радимо по три: три студијска албума, три "жива" албума и за сада један DVD, тако да планирамо и три DVD-а. Надамо се новом албуму. Мада, темпо којим правимо песме је такав да направимо једну годишње, што значи да нам треба десет година да комплетирамо албум. Тако да се нови албум може сигурно очекивати 2025. године - у свом стилу каже Блажа.
Иако се албум још увек чека, група је у претходних пар година представила неке нове песме.
- Нова је "Када мотор вози", посвећена групи AC/DC , представљена пре пар година на београдском Фестивалу Пива. Такође је посвећена и бајкерима, с обзиром да ми често наступамо и на мото-скуповима. Друга је "Не могу без ње", коју сам направио пре 20 година, па смо је свирали на једном албуму, а сад је ушла у репретоар као потпуно нова. Људи су је супер прихватили. То нам је једина љубавна песма.... Уз "Лепа си Памела".
Осим као музичар, Блажа је домаћој публици познат и као радијски и телевизијски водитељ, али и као писац. После две књиге шаљивих рецензија филмова, у издању сатиричног часописа "Наша крмача", пре три године објавио је збирку прича под називом "Блажа у Београду".
- Све је то повезано, шоу бизнис... А поготово када живите у Србији, да бисте се прехранили и платили рачуне морате радити више ствари одједном. Већ 15 година сам водитељ, а широм Србије радим и промоције за разне робне марке. Од 1996. пишем колумне за новине, у "Блицу" већ 10 година пишем филмску колумну. Књига "Блажа у Београду" је скуп кратких и духовитих прича о Београду, где сам покушао да будем на трагу Богдана Тирнанића или Моме Капора.
За разлику од многих колега музичара, Блажа је током каријере имао привилегију да упозна ликове својих песама (Дуле Савић, Дејан Бодирога, Памела Андерсон...). Сусрет са сваким од њих обележила је одређена анегдота.
-"Дуле Савић" је прва песма коју сам снимио, још пре рада са Кљуновима. Дуле је тако једном дошао на радио, где сам био запослен 1992. године. Ја стојим поред шанка и мислим: "Готов сам, сад кад ме Дуле "припали""... Али, он ме је загрлио и рекао да је много добра песма. Бодироги сам 1998. послао албум у Атину, где је тада живео. Али, послао сам му само омот, нисам проверио, диск ми је остао кући. Памели сам поклонио ајвар, али љути, промашио сам. Вероватно су јој сузе ишле. Она је вегетаријанац, па рек'о да јој поклоним ајвар, али мајка спаковала љути.
Иако га годинама са бине проклиње, инспектор Блажа сматра да се његова клетва упућена рокенролу, на срећу, још увек није испунила.
- Далеко од тога. Толико младих бендова свира у свим градовима широм Србије, иде се на концерте, сваки град има по десет, двадесет бендова… Тако да рокенрол никада неће умрети. Живео рокенрол!!!!
И. Јанковић, www.zlatiborpress.rs
