„Представа ЗКМ-а је једна од оних које испуњавају друштвену мисију позоришта да покреће на размишљање, да освешћује. Она је и катарзична јер јасно, праволинијски, изговара муку у име ’’малог човека’’. Без губљења у вишезначности, лако проналази пут до широког гледалишта, што је и ужичка публика синоћ својом високом оценом доказала“, написала је о представи загребачког позоришта Александра Гловачки.
„Хинкеман“ је представа која много тога огољује, почев од глумаца на сцени, преко њихових интимних размишљања на одређене теме до одбране ставова који су неодбрањиви пред очима јавности за коју се не сме тврдити да је већинска, али ипак... ’’Хинкеман’’ је дело Ернста Толера и најизвођеније је дело овог немачког драматичара између два рата. Оно говори о повратнику из рата који је рањавањем остао без мушкости и који се као невољник вуче у новонасталом животу, да би после силних понижења одузео себи живот.
„Не желим да политизујем, али «Хинкеман» је на трагу идеје која је елаборирана у представи, а односи се на то да је све у фази настајања новог друштвеног поретка. Цео свет је пред револуцијом, због много различитих неправди. Збг тога је за мене ова представа изузетно дирљива. Погађа ме цитат из представе да смо „марионете у рату и робови у миру“ и да смо заправо изманипулисани“, каже Сњежана Абрамовић, директорка Загребачког казалишта младих. „Игор Вук Торбица (редитељ) причу подиже на универзални ниво, али причамо о људима који су прошли рат и који се не могу артикулисати у миру. И на крају- ко је најбољи херој? Најбољи је онај који је изливен у бронзи, јер он најмање смета.“
Да су причу разумели, показују коментари интервјуисане публике која је комад оценила највишом оценом до сад. Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
