Љубитељи природе, авантуре и изазова 7. годину за редом су тестирали своје границе у „Теленор трци“ преживљавања, коју је организовала „Вајлд Србија“. У нетактнутој природи планине Златар, преко 150 учесника трке, решавало је бројне изазове – од налажења извора питке воде, паљења ватре уз помоћ кресива, до прављења склоништа у којем су провели ноћ. Међу учесницима су била и три наша суграђанина која су се, на крају трке, могла подичити врло добрим пласманом: 6-тим местом у овој изазовној авантури. Теленор Трка преживљавања је подељена у три категорије - Авантура, Опстанак и Породица, које су чинили тимови од 2 до 4 такмичара. Учесници у категорији Авантура прелазили су трасу од 30 километара и могли су да користе мобилни интернет ради лакшег оријентисања, проналажења корисних савета као и да поделе доживљаје са дивљег дела планине Златар постављајући фотографије на друштвену мрежу Твитер. Такмичари у категорији Опстанак, који су за два дана прешли око 60 километара и показали највећу способност сналажења у природи, нису имали много тога на располагању. О томе су говорили Петар Весовић, Марко Луковић и Марко Пантовић, који су били чајетински тим занимљивог имена „Локомотивација“. Они су показали да су физичка спремност, ментална снага и сналажљивост, предуслов за преживљавање у суровим условима.
Највећи број поена у трци преживљавања носило је време за које се пређе стаза, потом способност да се упали ватра уз помоћ кресива које се добија од организатора, направљено склониште и храна биљног или животињског порекла, а све је морало бити документовано фотографијама. За лековито биље добијала су се 0,3 поена, за плодове 1, печурке 1, 5 поена, конзумирање инсеката 2 поена за шта је био потребан и кратки видео запис, за најбоље направљено склониште 15 поена, и ложење ватре 20. За ватру је био посебно задужен трећи члан чајетинског тима, Марко Пантовић.
Он је, после сат времена упорног и, како у шали кажу његови пријатељи, тврдоглавог покушавања, успео да упали ватру која им је добро дошла у веома хладној вечери. На њој су се окрепили уз пронађене плодове:печене кромпире и јабуке. Иначе, такмичари су уз себе могли имати само флашу од пола литра воде, нож чије сечиво није смело бити дуже од 20 цм, један компас по екипи, најједноставнији мобилни телефон за сос-позиве и фотографисање и астро фолију као одбрану од хладноће. Такође су могли имати јакну, кабаницу, шал и рукавице.
Искуство које су раније стицали понаособ, као страствени љубитељи и поштоваоци природе, сада им је, кажу, добро дошло, јер је терен био изузетно тежак, понекад са једва проходним стазама, уз низ стрмих успона и силазака са невероватним висинским разликама. Биљни свет се прилично разликује од оног на домаћем терену, али им се проучавање лековитог биља и печурака исплатило и донело добар број бодова. Шестим местом су врло задовољни, али ће следеће године пробати да буду још бољи.
Мирјана Ранковић Луковић, zlatiborpress.rs
