Након Трнаве и Златибора изложба уметничких дела насталих на једнодневној ликовној колонији „Трнава 2016“ синоћ је уприличена и у чајетинском Дому културе. Изложба слика и скулптура организована је у знак сећања на недавно преминулог истакнутог уметника, сликара и вајара Владимира Митровића.
Обележавању ове уметничке традиције, поред организатора Културно спортског центра Чајетина, ТО „Златибор“ и Општине Чајетина, свој допринос дали су сликари и скулптори, одајући почаст свом пријатељу и више од двадесет година домаћину овог ликовног дешавања. Отварајући изложбу уметничких дела насталих у Трнави сликар Обрад Јовановић је рекао:
„Смрт није оно најгоре што може да нас снађе. Она ће снаћи једног човека али неће све. Ми смо ти који дајемо храброст себи да даље наставимо да се боримо и као уметници, као и у другим делатностима. Породица треба да схвати да та њихова жртва није била узалуд. Зато све ове наше речи, сва ова наша сећања су један корак навише од онога шта нас задеси“.
Говорећи о својим искуствима са овим, надасве надахњујућих дружења, уметници су се са сетом и поштовањем сећали свог домаћина:
„Мислим да бих могао да се сетим сваке када бих почео да се враћам унатраг, пошто имам доста година и доста колонија у Трнави. Свака та изложба је заслужила посебну пажњу. Сам амбијент у коме смо радили, у том његовом атељеу, а некада је то било и вани, оставили су на мене диван утисак“, каже вајар Никола Петронијевић.
Организатори су најавили да ће Колонија наставити са радом и то под именом „Ликовна колонија Трнава – Владимир Митровић“. Та вест обрадовала је све, а посебно уметнике и чланове породице Митровић.
„Надам се да ће то стварно тако и бити. Била би велика штета и велики губитак, највише због тога што се он толико трудио. Сви знамо, а породица највише, колико се борио и колико се жртвовао. Због тога не желимо да се прекине, већ да се настави тамо где је он стао. То сигурно неће бити као што је било до сада, али ћемо се трудити“, рекла је Љубинка Митровић Милић, ћерка преминулог уметника.
Сликар Зоран Богдановић породици Митровић пожелео је свако добро уз жељу да колонија траје, да је наследе унуци, причајући како је овакво ликовно дружење започео њихов деда, још давне 1993. године.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
