Гостујућа изложба Природњачког музеја у Београду „Биљка као зачин у царству боја, мириса и укуса“, отворена је синоћ у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић” у Чајетини и ауторско је дело др Уроша Бузурвића. Ова изложба представља аутентични причу у славу зачинских биљака.
Након великог успеха у Београду и Требињу, гостујућу изложбу Природњачког музеја у Београду „Биљка као зачин у царству боја, мириса и укуса“ од синоћ имају прилику да виде становници и гости општине Чајетина. Изложба је ауторско дело др Уроша Бузурвића, ботаничара који се бави проучавањем биља на Балкснском полуострву, и који нас је кроз ову изложбу упознао са богатим светом зачинског биља, његовим значајем и коришћењем како у свету, тако и на нашим трпезама.
"Прича о томе да су зачини, слободно могу рећи, центар света и да се око зачина све вртело због тога што су у неким тренуцина били и платежно средство, њима се плаћали порези и прелази преко мостобва, а давали су се и у мираз. На изложби је приказано 36 зачинских биљака, за сваку биљку је дат биолошки опис, превод латинске речи зачинске биљке на српски као и њено распрострањење и где се све култивише, односно данас узгаја“, рекао др Урош Бузуровић.
Заљубљеници у кулинарство добили су нове идеје о комбиновању различитих зачина као и савете за најбоље комбинације зачинског биља са одређеним јелима кроз занимљивости о њиховим стаништима, као и легендама које су их пратиле.
„Поред тога имамо и два интерактивна дела, један је едукативни сто где је сервирано 10 зачинских биљака где можете видети на карти света где су оне распрострањи и један интерактивни део који је назван „помириши“ где се у теглицама налази 10 етарских уља. Задатак је да се отвори теглица, да се помирише етарско уље, препозна која је зачинска биљка и да би се проверило знање има једна картица иза теглице која се извуче и ту се нађу све потребне инфпрмације“, каже Бузуровић.
Захваљујући понајвише друштвеним мрежама, и у Србији се о зачинима зна много више па, осим оних основних: бибера, ловора, лука, першуна..., посебно млађе генерације све више и смелије користе егзотичне зачине попут каранфилића, шафрана, аниса и других. Отварајући изложбу у библиотеци, директорка ове установе културе, Снежана Ђенић, рекла је:
„Нерани записи о употреби зачина долазе из асирских митова. Један от тих митова говори да су богови пили сусамово вино ноћ пре него што су створили земљу. У античко и средњовековно доба били су врло ретка и вредна роба која се употребљавала у медицини, изради парфема, етеричних уља и арома“.
Публици се обратио и Славко Спасић, директор Природњачког музеја у Београду.
„Све почиње и завршава се у природи. Ово је, на неки начин, изложба која може да се сврста у серијал „Дарови природе“. Да вас упознамо са делићем онога што радимо, делићем како радимо, после наше премијере ове изложбе у Београду у децембру прошле године и великог успеха у нашој галерији на Калемегдау, затим Кикинди и Требињу. Ево нас код вас“.
Изложбу, која ће бити отворена до јанура 2025. године, прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић, намењен публици свих узраста.
