Платежна моћ купца у Србији је ниска и они заправо преживљавају, наводе из Националне организације потрошача Србије.
Реална потрошачка корпа, у овом тренутку, износи око 120.000 динара, и за њу нико нема пара, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Платежна моћ потрошача у Србији је ниска и они заправо преживљавају.
"Грађани највише новца дају на храну, и ту никакве дилеме нема. Просечној српској породици неопходно је да дневно потроши између 2.000 и 2.500 динара на храну и рачуне. Ако се томе дода и понека куповина одеће или обуће, као и све оно што је потребно за један скроман живот, реална потрошачка корпа достигла би износ од око 120.000 динара", изводи Паповић рачуницу НОПС-а.
Паповић истиче да је јасно да грађани у Србији немају тај новац због чега је и просечан рачун у продавници све мањи.
И надлежни су недавно обелоданили да је за само две године просечан рачун у продавници пао са непуних 600 динара на мизерних 300 динара, као и да су грађани у велике куповине кренули једном месечно.
Ипак, јасно је да ни 600 динара није довољно да би се подмириле дневне потребе једне породице.
У Привредној комори Србије су израчунали да је потрошња хране у Србији у паду. Тако је потрошено 2,4 одсто хлеба и пецива мање, 4,7 одсто млека и 4,5 одсто шећера, а смањена је и потрошња воћа и поврћа. За разлику од нас, грађани ЕУ, на храну троше између 15 и 20 одсто расположивих средстава, па им сасвим довољно остаје за гардеробу, разоноду и путовања...
Републички завод за статистику навео је да су домаћинства у Србији у трећем кварталу 2013. године месечно располагала са 59.779 динара, а за личну потрошњу издвајала 53.282 динара.
Како год да се окрене, чак и да реална потрошачка корпа износи 120.000 динара, како тврде у НОПС-у, за једно су без сумње у праву – за њу нико у Србији нема пара.
