На територији Златиборског округа потврђена је циркулација вируса грипа. ЗЗЈЗ Ужице узорковао је брисеве грла и носа код свих пацијената хоспитализованих са тешком клиничком сликом која је указивала да се ради о обољењу сличном грипу. У периоду од када траје надзор над грипом, узорковано је 14 брисева грла и носа и 1 узорак крви, који су транспортовани на Институт за вирусологију, вакцине и серуме Торлак ради вирусолошке дијагностике. Код три пацијента доказан је подтип вируса грипа А(H1), од којих је један преминуо. Код једног пацијента доказан је подтип вируса грипа А (H3) и код једног пацијента оба подтипа вируса А(H1) и А (H3).
"Када је у питању општина Чајетина, за сада има једно обољење које је слично грипу, али није дијагностификовано као грип. То значи да су код оваквих стања симптоми слични грипу, али са много мањим компликацијама. Ово је уобичајено стање за ово доба година, када се јављају инфекције репираторних путева", истиче др Гордана Бојовић, лекар Дома здравља Чајетина.
Колико је грип опасан и да ли грађани имају оправдан страх од тих звучних назива?
"Грип је и раније постојао и постоји и данас. Постоје вируси инфекције типа А, B и C, а њихови подтипови су H1, H2, H3. У народу познат као свињски грип, чувени H1N1, то је само једна мутација вируса која је тада постојала. У вакцини којом се вакцинишу грађани против грипа имамо подтипове вируса, који се очекују да ће бити те године. Епидемија није проглашена, ради се о спорадичним случајевима којих нема много. Пацијенти се обично јављају са повишеном температуром, боловима у зглобовима и мишићима, малаксали су, а неких већих компликација нема".
Како се сачувати од овог вируса?
"Најважнија је превенција, а то је вакцинација против грипа. Ја могу да кажем да је ове сезоне вакцинација веома рано почела, већ у септембру месецу, и они који су је примили или нису до сада добили никакво респираторно обољење или су имали неку блажу форму. Сви остали преболели су или имају ово стање слично грипу, тако да је ово уједно и апел на грађане да се вакцинишу на време, посебно пацијенти који имају хронична обољења, као што су стања након инфаркта, шлога, дијабетичари, астматичари и пацијенти са аутоимуним обољењима. За њих је најбоља превентива вакцинација. Такође, једна од мера превенција је и редовно прање руку након контакта са било ким или било чим, јер вируси се задржавају и на предметима. Препоручује се избегавање контакта са већим бројем људи, не правити велике скупове. Веома је битна и исхрана, значи, уносити што више воћа, поврћа, течности, одласци у шетње и редовно проветравање просторија".
Деца школског узраста не могу избећи велике гужве, колико су они у таквој ситуацији подложни обољевању? Колики је ризик за труднице?
"Школска деца, по самој природи ствари, бораве у великим колективима, али она много лакше подносе ове вирусе, са много мање компликација и оваква оболења много лако подносе, за разлику од старијих људи и хроничних болесника, за које грпи може бити кобан. Труднице нешто ређе обољевају у односу на све остале, зато што се њихов имуни систем мења у току трудноће. Када и оболе, треба да уносе што више течности, витамина, да имају физичку активност, сем ако имају повишену телесну температуру и да се јаве свом гинекологу, ако су у прва три месеца трудноће, јер вирус у овом тромесечју може утицати на развој бебе, а после тога не".
Када се појаве симптоми грипа, као што су малаксалост, повишена температура, болови у зглобовима и мишићима, шта треба да урадимо - да ли да се одмах јавимо лекару или не?
"У овом случају треба сачекати дан - два, осим ако немате потребу услед неке хроничне болести. Уколико имате само кијавицу, суви кашаљ и повишену температуру, најбоље је остати кући, мировати, уносити топле напитке попут чаја. Треба знати да уз овај вирус иде и висока температура. Уколико се ови симптоми не повуку кроз неколико дана, потребно је јавити се свом лекару и никако не треба самоиницијативно узимати антибиотике", наглашава др Гордана Бојовић.
Шанса да се добије грип може се смањити на више начина - вакцинацијом против сезонског грипа, одржавањем довољно високог имунитета здравим начином живота, али и испирањем носа и грла физиолошким раствором, чиме се спречава задржавање вируса на слузокожи дисајних путева. Овај раствор можете направити и сами, тако што ћете у литар воде ставити једну кафену кашичицу соли и чим се прокува, скините са ватре и оставите да се охлади. Након тога, сипате на длан мало тог раствора, загњурите нос у длан и запушите једну ноздрву, а кроз другу увлачите воду и истовремено подижите и глави и длан приљубљену уз нос. Раствор треба да прође кроз нос и дође до грла. Онда га испљуните. Неколико пута поновите исти поступак са једном ноздрвом, па онда све исто урадите са другом ноздрвом. Тако увече урадите пре него заспите, ујутро кад се пробудите и када се вратите са посла или из школе. Овако се механички спирају могући вируси и бактерије који су се нашли на слузокожи - смањује се њихов број, а тиме и шанса да се човек разболи. Такође се спирају и алергени, код особа које имају алергијски запушен нос и ждрело.