Које средње школе су најтраженије

Школовање за професије будућности, на страном језику или само по жељи – ту су одлуку ових дана донели или доносе будући средњошколци. Један од фактора могу да буду и квоте. Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Александар Пајић рекао је за РТС да се Министарство труди да сви ученици упишу жељене школе према афинитетима, жељама али и постигнутим резултатима. Додаје да су интересовања ученика приближна као и претходних година. Тренд је пораст интересовања за гимназије, а нарочито за специјализована одељења за рачунарство и информатику. Какво је интересовање за специјализована одељења  На једно место у просеку два ученика – толико је конкурисало за специјализована одељења. Највећа конкуренција је за биологију и хемију – три пријављена на једно место. Заинтересована су деца и за физику, али и  ИТ одељења. Већ сада више од 800 ученика похађа наставу у њима. Пајић је рекао да се Министарство труди да квалитет и настава у тим одељењима буду на највишем нивоу. "Не водимо се помодарством, да само буде што већи број уписаних", рекао је Пајић и истакао да је потребно да настава буде квалитетна. Демографски изазови  Сваке године нас је 35.000 мање. Тај демографски тренд боји и један други – све је мање ђака у школама. Сада имамо 251.000 а пре 10 година 285.000 средњошкалаца. Александар Пајић каже да Министарство гради мрежу основних и средњих школа и да је то добар начин да се реагује на реалност а то је све мањи број ученика. Истиче да се размишља и о квалитету наставе. Наводи да се поштује закон и да је за свако одељење испод 15 ученика потребна посебна сагласност Министарства. До нових одлука, да се подсетимо старих –у претходној години четвртина ђака је ишла у гимназију, остали у средње стручне школе – најпопуларинији профили били су економија, право и администрација, електротехника, медицина, машинство и трговина. Четири и по хиљаде ученика је било у дуалном моделу образовања, од септембра биће их седам и по хиљада. Извор: РСТ