Крива Река ствара и напредује, а може се похвалити растом наталитета. – Градска вода из Ужица стиже током лета. – Како је студент Милован решио да од Криве Реке направи мали Златибор
''Кад год смо затражили помоћ од општине Чајетина наишли бисмо на разумевање''. Овако данас говоре у брдовитој а напредној Кривој Реци подно Златибора, селу вредних сточара, воћара и мајстора пршутара. Знају колико вреди кад им локална самоуправа омогући да добију воду, обнове изгорели Дом културе, направи путеве и редовно даје субвенције за пољопривреду. Поштују што су од некад сиромашног краја стасали у домаћинско село, једно од ретких без беле куге и с дечјим вртићем.
То ће вам многи рећи у овом селу названом по реци која својим током овуда прави кривине. Живо и богато, са преко 1.000 становника средње старосне доби, са уређеном школом, теренима за фудбал и кошарку, простире се у широкој травнатој удолини са благим странама околних брда, прекривених шљивицима и воћњацима.
Председник месне заједнице Крива Река Млађeн Весовић хвали сарадњу са локалном самоуправом.
"С обзиром да месна заједница нема сопствених прихода, принуђени смо да се ослањамо на помоћ општине. Увек кад смо тражили да нам помогну наишли смо на подршку и разумевање", каже за ''Златиборске вести'' Весовић и додаје да су у последње две године у Криву Реку уложена значајна финансијска средства.
То се првенствено односи на изградњу путне инфраструктуре. Асфалтирани су путеви: за Зечевиће (300 m), пут Гукићи-Златићи (900m), пут Пејовићи (300m), путеви у Церовићима (900m), урађено је асфалтирање паркинга испред школе и вртића површине око 200 квадрата. Општина Чајетина имала је великог улога у асфалтирању прилаза појединим домаћинствима (преко 6.000 квадрата), сносећи 50 одсто трошкова. Асфалт је стигао до домаћинстава Вилотијевића, Ивановића, Жунића, Бацетића, Петровића, Вирића, Баковића, Гукића и других. Општина је финансирала изградњу пута од Вирића воденица до пута за Златиће у дужини од 800 метара. Ова саобраћајница веома је значајна јер повезује три месне заједнице(Криву Реку, Мушвете и Голово) Године 2014. урађен је пут који води од главног путног правца Мачкат-Крива Река према Љубојевићима у дужини од 550 метара, као и 300 метара пута од Брковића ка Вишовини. На територији ове месне заједнице последњих година радило се на пробијању, насипању и асфалтирању земљаних путева који воде до сеоских имања. Сада ту могу саобраћати и возила и пољопривредне машине. Једна од важних инвестиција била је и изградња уличне расвете у засеоку Бацетићи(на Вишовини), где је постављено око 25 стубова, и у засеоку Курћубићи, са 15 стубова, чија је вредност радова коштала око три милиона динара.
Општина Чајетина је, такође, позамаша новчана средства издвојила за поправку Дома културе у Кривој Реци (5,7 милиона динара) који је изгорео 4. августа 2014. године. Радови на поправци и адаптацији дома су у току, а мештани са нестрпљењем чекају њихов завршетак. Планирају да се овај простор, уз додатна улагања, употреби за фискултурну салу. Уз то, намеравају да набаве столове за стони тенис и билијар, како би се млади окупљали и квалитетно проводили слободно време. Због лоше хидролошке ситуације месна заједница је покренула иницијативу за довођење градске воде из Ужица.
"И ову идеју подржала је локална самоуправа и ЈKП „Водовод Златибор“. Добар део посла је већ урађен. Примарни водови су постављени, а у току је и постављање шахти. Долазак воде очекује се током лета", истиче Весовић и напомиње да је чајетинска општина решила још један горући проблем везан за коришћење пута до Баковића гробља.
Крива Река једно је од ретких села у Србији, које се последњих година може похвалити растом наталитета. У селу постоји школа са четири нижa разредa, издвојено одељење основне школе „Миливоје Боровић“ Мачкат, коју похађа 29 ученика. Малишане који још нису стасали за школу доводе у вртић који се налази у просторијама школе. Ово издвојено одељење припада Предшколској установи "Радост" Чајетина.
Пољопривреда је највише заступљена у Кривој Реци, селу на надморској висини од 760 метара.
"Ранијих година Крива Река је била сиромашна. Покретањем индустријализације, седамдесетих година, ситуација се поправила и село је напредовало, почев од изградње инфраструктуре, набавке механизације и слично. Међутим, масовни одлазак младих са села није заобишао ни Криву Реку. Млади су запослење налазили у градским срединама, заснивали своје породице и остајали да живе у граду. Како су деведесетих година многи од њих остали без посла, вратили су се на своја сеоска огњишта. Oдлучили су се за пољопривреду, сточарство, воћарство...", описује криворечку прошлост председник месне заједнице Млађен Весовић, додајући да су многи произвођачи проширили посао, па су регистровали мини кланице и месаре.
Производња млека, такође, налази се на завидном нивоу. Њихови сертификовани производи, које првенствено карактерише квалитет и аутентичност, пронашли су пут до купаца, тако да им пласман не представља проблем. Неки од мештана баве се гајењем житарица, а како би их сачували складиште их у силос „Житомлин“ у Кривoj Реци. Вредни Криворечани опробали су се и у повртарству па су пре две-три године покренули производњу зелене салате, којом су снабдевали велике трговинске ланце. Посао је био уносан али и ризичан, кажу произвођачи. Захтевао je велика финансијска улагања, а квалитет и квантитет приноса првенствено је зависио од редовног наводњавања. С обзиром да ово село у летњим месецима, када су велике суше, оскудева водом, то је угрозило производњу салате. Али, Криворечани су шансу за добру зараду видели у малинарству, тако да се засади малине из године у годину повећавају. Сматрајући да је ово сигурна и исплатива инвестиција, малину је за сада засадило око 50 одсто домаћинстава, тако да је површина под малињацима око једног хектара. Има и оних који су се одлучили за производњу ароније, али проблеми настају када се стигне до пласмана производа, јер недостаје тржиште.
Овде је прилично младих ентузијаста који би за своје родно село учинили све, јер у њему нема много забавних садржаја,а деце је све више. Један од њих је Милован Кубуровић, студент и фудбалер, који је средином јула прошле године покренуо иницијативу за изградњу стадиона и оснивање фудбалског клуба у Кривој Реци.
"Дошао сам на идеју да покренем иницијативу за изградњу фудбалског терена и оснивање клуба, отишао у центар села и распитао се коме припада земљиште које сам предвидео за терен. Срећом, сазнао сам да је то културно добро Криве Реке. Следећи корак био је састанак са председником МЗ Крива Река Млађеном Весовићем. Одушевљен идејом, обећао је да ће је подржати. Након тога уследио је одлазак у општину Чајетина, где сам се састао са потпредседницом Бојаном Божанић. Она је такође увидела да би то заиста био добар потез и обећала подршку општине. Затим ми је објаснила шта све треба да припремим како бисмо ушли у буџет општине за наредну годину. Тренутно смо испунили прва два задатка. Формиран је одбор, којим ја председавам, а упоредо са тим активностима формиран је и фудбалски клуб“, испричао нам је Милован.
"Имали бисмо ми своје фудбалере из села и недељом играли утакмице, на које би долазило цело село. Руководиоци Фудбалског савеза Златиборског округа су такође рекли да би терен пуно значио целом региону. Могао би да се рентира, користи за припреме фудбалера имајући у виду да је Златибор близу, а он сваке године угости десетине екипа на припремама. Сада само чекам дан да изађем на терен у плаво-белом дресу, подигнем поглед и видим све наше људе који су дошли да нас бодре. Због њих је све ово. Наша деца заслужују то, и још више! Само напред. До суперлиге!!!“, узбуђено говори Кубуровић.
Он се посебно захвалио учитељу Илији Јелисијевићу, који се, како каже, пуно залагао и око подизања цркве у овом селу. Изградњу тог црквеног храма, посвећеног Светој великомученици Марини, Огњеној Марији, највећим делом финансирала је локална самоуправа(са више од 15.000 евра). Освећење овог храма планирано је за 30.јун, на дан Огњене Марије, када се очекује долазак владиче Жичког Јустина. За потребе освећења већ је прикупљен новац, делом од добровољних прилога грађана, а делом из општинског буџета. Јелисијевић је једном приликом рекао да је од Златибора направљена мала Швајцарска, а Милован каже да ће са својим пријатељима из села и уз помоћ локалне самоуправе од Криве Реке направити мали Златибор.
Вредно ће се радити у Кривој Реци и у овој години
Планови месне заједнице Крива Река, како истиче њен председним Млађен Весовић, везани су за завршетак радова на путној инфраструктури. Иако напомиње да су захваљујући локалној самоуправи у овом селу готово сви путни правци асфалтирани, у плану је да се изврши реконструкција старог пута од Мачката ка Кривој Реци. Поред тога постоји потреба за асфалтирањем пута у Доњим Жунићима (900 метара) и према Алексићима (од 700 до 800 метара). Приоритет је, додаје Весовић, завршетак радова на поправци и реконструкцији Дома културе и изградња стадиона.
Драгана Росић, zlatiborpress.rs
