У Чајетини поред библиотеке која носи име Љубише Р. Ђенића, поштоваоци лика и дела самог Ђенића знају да постоји и мала, али богата библиотека, коју је овај знаменити чајетинац оставио на старање својим потомцима. У њој се налази око 4.000 књига, међу којима и ретка издања. 321 наслов разних часописа који су излазили у некадашњој Југославији, око 4.000 разгледница из 40 земаља, збирке маркица и старог новца, слике, цртежи и стари употребни предмети овог краја.
Љубиша Ђенић је у Чајетини најпознатији по својој библиотекарској делатности, по томе што није дозвољавао да људи његовог краја живе "слепи код очију", те се трудио да књига стигне до сеоских домаћина и постара се, како старији мештани кажу, да не остане непрочитана, преслишавајући подробно читаоце о садржају књиге. Такав заљубљеник у литературу морао је у својој колекцији имати праве књижевне драгуље, међу којима су комплет дела Вука Стефановића Караџића и Симе Милутновића Саралјије, штампана за њиховог живота, као и комплет од 120 бројева часописа „Хајдучија“ од Пере Тодоровића, који је излазио крајем прошлог века и први лист „Златибора“ који се појавио 1885. године.
Ова љубав није се, бар у младим данима, запатила код сина Радивоја, који са осмехом каже: „Нисам волео књигу. Ово је случајност што сам је сад заволео, а пре нисам док је отац био жив. Ја сам хтео да продам те ретке књиге, да купим кола, пошто сам волео кола, али никад није хтео да каже која је та ретка књига“.
У овој библиотеци стоје урамљени неки од раних радова завичајних писаца, али и Ђенићева дела међу којима су најпознатије „Ерске мудролије“ и „Златиборски летопис“. За живота Љубиша Р. Ђенић добио је многа признања и награде, а најзначајнија – Вукова награда из 1964. године – скромно, као што јој је и власник био, бивствује на његовом радном столу. Своју библиотеку са свим занимљивостима Ђенић је намеравао да учини доступним, како је говорио, пролазницима и намерницима. Његови потомци се, колико могу, труде да то испоштују. Потребно је само најавити се унапред.
