Шесте фестивалске вечери ЈПФ Народно позориште Београд извело је представу „Бела кафа“ по тексту Александра Поповића у режији Милана Нешковића који је каријеру започео у Ужицу 2009. комадом „Црвенкапа“ управо Аце Поповића. Представа „Бела кафа“ је добро прихваћена и добила високу оцену публике.
Комад „Бела кафа“ говори о породици фабриканта у времену ИИ Светског рата и владе Милана Недића, опредељивања за љотићевце или партизане, поратној комунистичкој власти, а завршава се половином 60-их, повратком појединих са Голог отока и окупљањем породице.
„Ми причамо о турбулентним историјским временима, а причамо их кроз породицу и њихова четири зида. Никада не видимо шта се дешава споља, већ све доживљавамо кроз ове људе. Тај доживљај особе која вам управо прича чему је сведочила пре пар тренутака много више нас потресе и то је била основна идеја-како доживети неке турбулентне историјске догађаје кроз породицу тако несавршену, а тако уједињену, породицу која на крају све преживи из простог разлога јер је љубав јача од све муке", каже редитељ Милан Нешковић.
„Аца Поповић поставља важно питање, а то је да је проблем овог народа што ништа не научи кроз све турбуленције кроз које прође, и сваки пут почиње из почетка и сваки пут иде од нуле и све понавља. Мислим да је његова порука: Хајде да једном застанемо да не морамо из почетка“ , каже драматуршкиња Молина Удовички Фотез.
„Реч је о луцидном, врло модерном и заправо мудром тексту и о врло интригантној инсценацији која се са једне стране руга, а са друге воли све те људе и јунаке. То је нешто између црног хумора и плача. Ово је комад и о културној и људској ерозији једног народа који полако све више тоне или се приближава рубу како представа одмиче. Апсурд је у томе да ви данас не можете на релевантан начин водити разговор о културној ерозији и зато мислим да је ова представа тиме још важнија", каже селектор Бојан Муњин.
Из дела је избачена скоро половина текста да би комад, који иначе траје око 2,30х, био динамичан.
„Представа расте, све је боља и ја сам вечерас схватио да је Момчило Јабучило симбол наивног српског народа. Он је наивни предратни капиталиста који је мало залутао у следеће време, време комунизма које је за њега доста погубно“, каже Бранко Видаковић у улози Јабучила.
„Аца Поповић је божанствен писац и задовољство је изговарати његове реплике, а како смо дисали са публиком, то је невероватно. Било нам је задовољство да играмо пред оваквом публиком која је заиста дисала са нама, ћутала када треба, а смејала се и можда заплакала у појединим моментима", каже глумица Олга Одановић која је играла улогу мајка Јање.
У улогама необичних имена: Дели Јова, Црква Ружица, Срђа Злопоглеђа, Зора Шишарка публика је видела: Павла Јеринића, Вању Ејдус, Ненада Стојменова и Наду Шаргин. Публика је глумце наградила бурним аплаузом и оценом 4,70, што је одмах испод представе „Хинкеман“ која је до сада фаворит публике.
Последња фестивалска представа у такмичарском програму је „Шћери моја."
Извор:http: www.jpf.uzickopozoriste.rs
