На имању Влајка Дробњаковића из Семегњева овог лета шљива је добро родила. Скупио је Влајко око 500 килограма шљиве и почео да пече ракију. Помогли су му стричеви Милош и Радован. Почели су у осам сати изjута и до два сата поподне испекли су три казана шљивовице.
„Да би ракија била добра, прво судови морају да буду чисти“, објашњава Радован. „Онда мораш да имаш хладну воду у табарци, тако да се она не би загрејала. Ако је увек хладна вода и ракија ће да буде боља“.
Кад се нађу два добра мајстора и познаваоца у печењу ракије онда мора да падне договор.
„Ако знамо оба, нек' прво пече он, а после ћу ја, тако да се увек лепо договоримо. Ову шљивовицу што смо до сада испекли „терали“ смо 14 гради“.
Уз добру ракију иде добра здравица, а за то је задужем Милош који живи подно Виогора. Зрдавица иде овако:
„Ој чашицо лијепи створе,
Окренем ти данце горе,
А ви људи разне сорте,
Сад извол'те.
Држ' те чаше, флаше у руци,
А ти Милоше, ракије „навуци“.
Ко ме 'вако сад натера
Да полажем за шофера.
Кад сам бравар мог'о бити,
Да се кити, да се нити,
Неком олук, неком врата,
Ето мени добра плата.
Нек' нам буде све сретно,
Живо и весело.
ЖИВЕЛИ“ !
Буде ту још и печеног кромпира, тврдога сира и домаћег парадајза, уз казанску храну и ракија боље ће да ради.
https://www.youtube.com/watch?v=2xyhYa9PFqE&feature=youtu.beАутор: Мирослав Весовић
