Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) у Србији прогнозира веома топло и сушно лето са температурама изнад вишегодишњег просека и нижом количином падавина. Током јула и августа очекују се топлотни таласи.
Према метеоролошким критеријумима јун, јул и август су месеци који чине „летњу сезону”, а по свему судећи грађани Србије треба да се припреме на велике врућине.
Прорачунима температуре у наредна три месеца бавили су се и метеоролози у склопу пројекта Интергрисани систем агрометеоролошких прогноза – ИАПС, Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Они наводе да постоји 75% шансе да јун, јул и август ове године буду топлији од истог периода 2017. и 2021. године.
„Постоји велика вероватноћа да ће лето 2022. у многим пределима Србији бити у три најтоплија лета, а у неким и рекордно топло”, казала је за наш портал др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.
У неким низијским пределима може се очекивати 15-20 дана са температурама преко 35 °Ц
„Овако топло лето значи да се у низијским пределима може очекивати да укупно буде и више од 60 тропских дана када температура прелази 30 °Ц, а чак око 15 до 20 дана са веома високим температурама, тј. преко 35 °Ц, у зависности од локације. Локално су могући и већи екстреми. Ове процене се ослањају на ‘највероватније’ исходе сезонских прогноза”, појаснила је наша саговорница.
Температуре ће у појединим местима оборити чак и рекорде из најтоплије 2012. године, када је пољопривредна производња претрпела губитке од преко 2 милијарде евра. Велике врућине су најчешће праћене сушама па стога не чуди да ће предстојеће лето, према пројекцијама аутора сезонске прогнозе, вероватно бити сушније него лето 2017. године током кога су губици у пољопривреди због суше премашили милијарду евра.
Данас је просечна температура током лета у Србији за око 2,4 °Ц топлија у односу на средину 20. века
Многи се сећају лета 2017. и 2021. као паклено врућих, она се сврставају се међу пет најтоплијих од почетка метеоролошких мерења код нас и могла би да буду добар показатељ овогодишњих врућина – у лето 2017. нашу земљу је погодило пет топлотних таласа, док је прошле године регистровано четири. Вредно је поменути и да је средином прошлог века у Србији током лета углавном бележен тек по један топлотни талас, а нису биле ретке године у којима чак није бележен ниједан. Сада су међутим летњи топлотни таласи постали честа појава.
Топлотни таласи у региону и широм света су јасна последица климатских промена
Ни најхладнији српски град, Сјеница, није имун на глобално загревање. Од 1961. до 1990. тамо готово да и није било дана са температурама преко 30 °Ц. Од почетка 21. века ситуација се променила. „Од 2000. тропски дани у Сјеници почињу да се јављају у двоцифреном броју. Велика је вероватноћа да ће их ове године бити између 15 и 25”, упозорила је др Вуковић Вимић.
Климатске промене доводе до све виших температура у нашој земљи. „Средња летња температура у Србији је у периоду 2011-2020. била за 2,4 °Ц виша у поређењу са периодом 1961-1990”, навела је наша саговорница.
Процењује се да штета од климатских промена у нашој земљи од 2000. износи преко 7,8 милијарди евра. Економски најразорнија дешавања код нас претежно се повезују са сушама које изазивају пропале жетве или знатно умањене пољопривредне приносе. Судећи према најавама метеоролога и током овог лета ће се пољопривредници срести са сличним проблемима.
Средња температура – како у Србији, тако и у свету – наставиће да расте као резултат сагоревања фосилних горива и ослобађања огромних количина гасова са ефектом стаклене баште од почетка индустријске револуције. Да би се избегли најгори негативни ефекти по друштво и планету, неопходно је наставити глобалну борбу да се глобално загревање заустави на 1,5 °Ц у складу са Париским споразумом.
