По жалби општине Чајетина, Министарство грађевинарства поништило је решење Геодетске управе о укњижавању ‘’Златибортуриста’’ као корисника језера и вратило решење на поновни поступак да се исправи грешка, а сада би требало да се општина или држава књиже на ово земљиште, каже председник општине Милан Стаматовић.
Нова решења и одлуке, које се доносе у последње време, изгледа да воде ка мењању вишегодишњег стања у вези са власништвом и коришћењем језера у центру Златибора, туристичког симбола ове планине. Општинско руководство у Чајетини, подсећамо, већ годинама јавно упозорава на нелогичности, причињене пропусте, па и могуће злоупотребе појединаца у вези са језером и милионски вредном имовином „Златибортуриста’’ на околним парцелама, коју у овој локалној самоуправи сматрају државном. Шта се ту сада мења и има ли наде да језеро, које је омладина овог краја некад градила као општенародно добро, не оде у приватне руке, питамо председника општине Мила на Стаматовића:
"На основу документације до које је дошла општина Ча јетина, а потом и наше жалбе на укњижавање имовине „Златибортуриста’’ у Геодетској управи, Министарство грађевинарства је поништило решење Геодетске управе о укњижавању „Златибортуриста’’ као корисника. То би касније био пут за власништво и вратило би решење на поновни поступак да се исправи грешка, те да се „Златибор турист’’ брише, јер је књижен у Геодетској управи без правног основа што ми сада доказује мо на суду, а доставили смо и министарству документацију", објашњава председник општине и наставља: "С обзиром да је министарство поништило решење Геодетске управе и предмет вратило на поновни поступак, сада би требало да се књижи општина или држава на ово земљиште, јер решење не одлаже извршење. Без обзира на то што „Златибортурист’’ може да се жали Управном суду, као што се и жалио. Сада би требало да Републички геодетски завод изда налог Геодетској управи у Чајетини да се та грешка исправи и да се у катастру упишу општина Чајетина и држава као власник језера и земљишта око њега. Оно што ми даље радимо и указујемо, при чему не стајемо на томе, јесте да смо писали ургенцију да се закаже тај управни спор по питању и „Златибортуриста’’ и Пољопривредног комбината Златибор, тако да ћемо у томе истрајати до краја".
Стаматовић на основу реченог поставља питање зашто Управни суд не заказује рочишта и зашто Геодетска управа, када јасно у решењу пише да жалба не одлаже извршење и пресуда је правоснажна, не исправи грешку и не укњижи општину или државу.
"Језеро припада народу и народна је имовина, а не припада појединцима који ту земљу нису платили, али су покушали да је препродају. Хтели су да тргују и препродају приватним власницима нешто што није њихово. Ми ћемо, логично, тражити одговорност за оне који су на овај начин покушали да преваре државу и нове купце, којима су продали наводно и језеро и земљу, а на то нису имали право", најављује председник.
У осврту на историјат ових неславних дешавања око језера и имовине „Златиборту риста’’, Стаматовић каже да је читав проблем настао када су се поделила два јавна општинска предузећа: „Златибортурист’’ и Јавно комунално предузеће.
"Тада је „Златибортурист’’ деобом ‘изнео’ комплетну имовину и земљиште које се у то време водило на Земљорадничко-сточарској фарми. По принципу правног следбеништва „Златибортурист’’ је хтео да присвоји целокупну имовину, што није ни по тадашњим законским прописима било могуће, а ни по да нашњим. Направили су један монтирани процес и договор да се језеро, које је било тада пренето на управљање „Златибортуристу’’, судским поступком врати у општинске оквире. Претпоставља се да је тај судски процес био договорен у смислу да се тада Општински правобранилац одрекне тужбеног захтева, што је аутоматски значило да општина више никада не може покренути поступак за враћање језера. Била је то скандалозна одлука суда и тадашњег правобраниоца", подсећа пред седник и наставља: "Можда би се то могло тада и разумети, јер није било наговештаја и прича да јавно предузеће може бити приватизовано, те да се по том моделу и аутоматизму може изнети целокупна имовина која је увек била државна. Одатле креће почетак проблема и припремане злоупотребе, невиђене од настанка општине Чајетина па до данашњих дана. Нечувено је да неко присваја државну имовину без плаћања накнаде и преводи је на приватна лица, а да не плати изграђену инфраструктуру, порезе, никакве обавезе. Као и да, са друге стране, ту гради и користи, при томе неосновано се богати. То је суштина целог проблема. Било је то мислим деведесете године када је криминалном пресудом језеро пренето на „Златибортурист’’ и то је једино право које власници „Златибортуриста’’ полажу, тврдећи да су на тај начин стекли језеро".
По Стаматовићевим речима, све док је језеро било у статусу јавног предузећа није могла да се направи злоупотреба. Али урађено је оног тренутка када се, опет мимо закона, формирало уделичарско друштво.
"У то време је, по непостојећим законским прописама, „Златибортурист’’ формирао уделичарско друштво где је највећи уделичар била породица Јеремић, а откупљивали су уделе од тада неуких појединих запослених у „Златибортуристу’’, људи који нису били свесни о колико вредној имовини се ради. У том поступку су неки и остали без удела, а неки добили непостојеће уделе. Ту је направљена зло употреба, вођени су касније спорови од стране и тих уделичара, који су и добили спорове на суду, али на жалост, у оваквој држави они не могу да изврше пресуде. То указу је да иза ових људи стоји нека озбиљна организација. И по том основу, нанета је непроцењива штета и за приватна лица, а и општинском буџету. Касније је, и поред противљења локалне самоуправе, извршена продаја државног пакета акција Фонда ПИО и државе, које је купила Александра Јоксимовић. При чему је држави исплаћен износ који су приказали опет са умањеном проценом, где је и тадашњи правни заступник фирме Милан Дробац поднео допис (постоји копија ) и пријавио предузеће „Златибортурист’’ без имовине, како би умањио вредност акција. Касније је Александри Јоксимовић продато предузе ће са комплетним земљиштем, где је такође извршена класична превара. Суд треба да узме у обзир ону процену која је пријављена Агенцији за процену вредности државног капитала", објашњава Милан Стаматовић и закључује: "Иницијатива општине је да се све ово рашчисти, све те злоупотребе које су прављене. Оне су рађене у циљу да се прибави језеро и 200 хектара земље око њега, да се не плати надокнада. Зато смо, кроз документацију до које смо долазили у локалној самоуправи, тражили да се и „Златибортурист’’ уврсти под контролу међу оне 24 спорне приватизације, што је касније и учињено. Радна група Министарства унутрашњих послова долазила је и радила на том предмету и до данас немамо сазнања шта се десило. Општина је наставила даље да води спор на основу документације до које смо дошли, где се види да никада није извршен деобни биланс и никада имовина није пренета на „Златибортурист’’, што је био наш кључни аргумент да оспоримо укњижавање „Златибор туриста’’ у Геодетској управи".
На питање „Златиборских вести’’ шта види као решење у даљем поступку, председник општине одговара:
"Решење подразумева да се у неком разумном року закаже и заврши рочиште, а да Управни суд већ једном реши питање „Златибортуриста’’ и ПК Златибора. Да одбије њихове жалбе, па да касније Републички геодетски завод нема изговор. Као и да Геодетска управа у Чајетини несметано прекњижи земљиште на општину и исправи ту грешку. Ако се ово не деси у неком разумном року, ми ћемо организовати грађане и народ да јавним протестима и окупљањима подигнемо глас и упозоримо целу српску јавност и надлежне институције да се земљиште врати народу, тамо где припада, јер је увек било народно".
З.В.
