Драгана Рајбловић је прва и за сада једина жена из Србије, али и са Балкана, која се попела на највиши врх света – Мт.Еверест (8850 м). Са групом од 9 чланова из Србије, Републике Српске, Македоније међу којима је Драгана била једина жена, те 2007. године кренула је у остварење једне авантуре, једног сна.
„Како су се која планинарска путовања указивала да се иде на неку планину, па тако све веће и веће висине, ја сам се пријављивала, све ме је то некако вукло и све је спонтано ишло“, прича Драгана Рајбловић. „Пет година пре тога ја сам гледала прилоге страних експедиција, пратила кад год изађе нова „Национална географија“ где о некој експедицији има неких прилога. Ја то купим... Тада није била сателитска телевизија, није било толико програма и није било толико прилога о експедицијама... Био је план да се оформи експедиција из Србије, да се пењемо на највиши врх света,и међу њима сам ја била једина жена.“
Припреме за успон су трајале 2 месеца. За такав подухват потребно је себе спремити на стрпљење, ослушкивање захтева свог организма, праћење правила и психичка спремност. Без тога – са планине нема повратка. Оно што је нашој алпинисткињи задавало немире пре успона била је мисао да ли ће моћи да поднесе сусрет са онима који су остали заробљени на Евересту?
„Људи који се пењу, који погину, њихова тела оду у провалије, и после неколико година можда их лавине избаце, њима се тела ломе као од стакла тако да можете, на путу до врха, да видите и пола тела или делове тела. С друге стране има оних који су умрли зато што им је недостајало снаге, или висинску болест добију па остану поред стазе. Вероватно да сам мало и сама себи наметнула тај страх од свега што ме чека, а онда сам себи рекла: па добро, ја ћу да поштујем правила. Нећу да идем преко својих могућности, а ако било шта осетим да није у реду, ја ћу да се вратим,“ присећа се својих искустава Драгана.
И какав је био осећај када је, као једина жена од 7 чланова, јер су два одустала при самом крају, освојила врх, питали смо.
„Тек кад смо се попели на врх и после тога кад смо сишли, кад сам се ја вратила у Србију, тек онда сам схватила, у ствари, шта се десило ..., после сам постала свесна целе те вредности, све то шта носи... И ево, већ је 10 година од тога а и дан данас о томе причам по Србији, иде и по школама...“
Драгана има звања: спелеолог приправник, алпиниста приправник, планинарски водич. На факултету спорта и физичког васпитања је стекла звање „Фитнес инструктор за групно вођење програма“. Поред Евереста попела се и на друге врхове света: 2004.г – највиши врх Европе, Елбрус (5640 м) 2005.г. је освојила врх Исланд Пик (6200м), Хималаји 2006.г. се попела на 6.врх по висини на свету Цоју (8201м) 2008.г – После највишег врха света, на својој самосталној експедицији, попела се и на највиши вулкан света Ојос Дел Саладо (6893 м) у Аргентини. 2010.г – на највиши врх Африке – Килиманџаро (5895м), као водич. 2010. г. уписана је у листу: „Знамените жене Србије“ а 2012.г. добитник је свечане плакете за постигнуте највише спортске резултате у планинарским спортовима, Планинарског Савеза Србије, поводом стогодишњице планинарства у Србији. Вече у чајетинској библиотеци које је организовано у сарадњи са ПК „ Александар Џавовић“ било је изузетно посећено, а Драгана је одговарала на питања публике још дуго након завршеног документарног филма.
Мирјанаљ Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
