„Моје крпице“ је назив изложбе коју у галерији „Чигота“ све до недеље могу погледати заинтересовани посетиоци Златибора. Ауторка изложбе, Весна Милуновић, спајајући две страсти: љубав према материјалима и према сликарству, успела је у изванредној идеји да нас наведе да свет посматрамо њеним очима. Након ове изложбе о пролазности ћемо можда размишљати другачије.
Тела у простору остављају своје материјалне трагове на много начина. Чак и њихово одсуство то чини: превоји на рукавима кошуља који су учинили да се материјал излиже, скоро невидљива удубљења од стопа на теписима, избледеле боје блузе или хаљине које тиме казују да су нам биле омиљени одевни предмет... Одевни предмети ухваћени у игри светлости и сенки, у шетњи, у позама замишљености, имитирању живота. А све то на сликама Весне Милуновић.
Иако изразити колориста, Весна Милуновић је показала да итекако уме суптилно да користи пастелне боје. На њен рад је утицао живот у Граду светлости, јер већ дуги низ година живи на релацији Београд-Париз. С почетка свог стваралаштва су мотиви њених слика били отворени прозори са драперијама које су лепршале ван, у простор. Како ауторка каже, то је била њена чежња за одласком у Свет, јер уметник који упозна друге људе, културе и обичаје може бити остварен и плодоносан. У Француској, на многобројним изложбама, схватила је да су јаке боје нешто што не прија, у ова модерна времена, људима са запада јер боје увек одају јаке емоције. Временом је то ублажила, нашла златну средину, а и успех.
Срето Бошњак, познати српски ликовни критичар и историчар уметности, о сликама са ове изложбе је рекао: “У овим сликама нема великих немира али има великих емоција. Оне делују као откровење неког заборављеног чаробног простора на прагу неке нове стварности у коју нас слика тако сигурно и сугестивно уводи.“
И сама ауторка је, објашњавајући своје мотиве , записала:
„Била сам јуче. Данас сам. Бићу сутра.
Бићу знак. Бићу вечност. Бићу слика.“
