Маштовите и пријемчиве илустрације и овога пута је радила Марина Веселиновић, а издавач је Музеј „Старо село“ Сирогојно. Аутори су се посебно трудили да текст буде прилагођен деци предшколског и школског узраста, али судећи према реакцијама одраслих посетилаца Музеја, сликовнице су биле и те како занимљиве и њима. 
„Што се тиче заната, имали смо тај неки уводни део који је појаснио причу везану за традиционалне занате у Србији, настанак заната са акцентом на наше традиционалне занате. Људи су се овде углавном бавили сточарством. Одрадили смо и качарски занат, помињали смо и коваче, људе који се баве обрадом дрвета, кириџијама, о обради коже итд. Млађим читаоцима нарочито су интересантне легенде о настанку заната, па онда називи заната који су већ заборављени“, рекао је Драган Цицварић, виши кустос Музеја.
Врло важно обележје једног народа јесте и национална кухиња. Златиборски крај и у овом сегменту има свој печат. Како су се житељи нашег краја бавили сточарством, на њиховим трпезама су се углавном налазили месо и сувомеснати производи који су се више конзумирали приликом свечаних прилика, затим млечни производи, као и производи од житарица – проја, качамак, цицвара, и – наравно - поврће и воће.
„Кроз ову публикацију наши најмлађи посетиоци имаће прилике да сазнају које су се намирнице користиле у исхрани наших предака, шта се јело у свечаним приликама, шта се свакодневно јело, шта се јело током посних дана, како је изгледало старинско посуђе итд. Наравно, део сликовнице има један интерактивни део. На крају публикације налази се један мали кувар који ће наши најмлађи посетиоци моћи сами да попуне, тако што ће од својих бака и мама сакупити и забележити занимљивњ рецепте“, објашњава Бојана Богдановић, виши кустос Музеја.
Аутори већ имају идеје за следеће две публикације којима би заокружили причу о обичајима и традицији златиборског краја, а реч је о дечјим играма и митским бићима.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
