Најниже трошкове енергије за грејање у грејној сезони 2023/2024, према ценама из прве половине октобра 2023. за просечан стамбени простор од 60 квадрата, имаће домаћинства која се греју коришћењем дрва и коштаће 56.000 динара, а највише ће платити домаћинства која се греју на струју и то око 200.000 динара, објавила је Агенција за енергетику Србије.
Најнижи трошкови грејања се односе на подручја Србије у којима се дрво може набавити по нижим ценама (на пример 6.790 динара по метару кубном) и уколико домаћинства имају новије пећи чија је ефикасност већа, на пример 65 одсто ће коштати 56.000 динара.
Значајно веће трошкове, 92.500 динара ће имати домаћинства која користе скупље огревно дрво (са ценом 9.500 динара по м3) и имају пећи ниже ефикасности.
Нешто нижи трошкови од 84.600 динара ће бити за домаћинства која користе пелет, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво.
Грејање коришћењем природног гаса ће и ове грејне сезоне бити повољно у односу на друге видове грејања јер ће износити 59.500 динара, што је за само 3.500 динара скупље од најповољнијег грејања коришћењем дрвета.
Трошкови грејања на угаљ се нису променили у односу на претходну грејну сезону и износиће од 71.900 до 77.700 динара, зависно од врсте угља који се користи.
Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 81.700 динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за 40 одсто, тако да они износе 113.600 динара.
Највеће трошкове енергије за грејање имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан бутан гас и лож уље. За набавку енергената или енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, она морају издвојити око 200.000 динара за електричну енергију, 173.000 динара за лож уље и 156.000 динара за пропан бутан гас.
У односу на претходну годину цена угља није промењена, док су цене огревног дрвета мање за око 11 одсто и пелета су мање за 12 одсто.
Цена пропан бутан гаса је мања за седам одсто, као и цена лож уља која је смањена за осам одсто. Цена природног гаса за домаћинства је повећана за 31 одсто, док је грејање на струју скупље за око 27 одсто.
Наведени износи обухватају само трошкове набавке енергије, односно горива, а не обухватају инвестиционе трошкове (нпр. набавку пећи и уградњу инсталација централног грејања) и трошкове периодичних прегледа и одржавања.
АЕРС саветује грађанима да при избору начина грејања, траже помоћ стручњака.
„Уколико сте у могућности, изолујте ваш стамбени простор и промените прозоре. Уколико купујете нове пећи и котлове, изаберите оне које су енергетски што ефикаснији“, наведено је на сајту АЕРС.
За грејање просечно изолованог стамбеног простора од 60 метара квадратних на 20 степени целзијуса у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана у грејној сезони, потребна је енергија од око 9.000 kWh. Просечна процењена потрошња за грејање у Србији износи 150 kWh по метру квадратном.
При анализи трошкова енергије за грејање узима се у обзир ефикасност уређаја који се користе.
Агенција за енергетику Србије
