Неговатељице службе „Помоћ у кући“ свакодневно обилазе многобројна старачка домаћинства у златиборским селима, пружајући им неопходну помоћ при обављању кућних послова, а медицинска сестра води рачуна о њиховом здрављу. Ипак, од свега је, како кажу наши старији суграђани, најважнији управо разговор и топла људска реч , што им пружа осећај да нису заборављени.
Један од корисника Службе „Помоћ у кући“ је 65-огодишњи Илија Стаматовић из Сирогојна. Ову услугу, како каже, прво је користио његов отац, а сада и он. Речи хвале због оснивања овог хуманог тима који обилази старе и изнемогле, упутио је руководству Општине. Посебно се захвалио неговатељицама које га обилазе, као и њиховом руководиоцу, Милени Станишић. 
„Да ова служба не обилази старе, они не би дуго живели. Мислим да би овај тим требало проширити, како би обилазили ове „гробове“ као што сам ја. Мени ове девојке, које долазе сваке среде, спремају храну коју волим. Мени је то довољно за четри, пет дана. Очисте ми кућу. Задовољан сам са њима, немам никакве примедбе. Пуно им хвала“, истиче Илија.
Корисници ове услуге већ пет година су брачни пар Боривоје (76) и Милена (72) Смиљанић из Трнаве. „Ми смо задовољни само кад отворе врата, кад нам дођу насмејане. Онда и ми почнемо са њима да се смејемо. Пуно ми је срце, ма, као да ме ништа не боли кад оне дођу. После, када крену, мени буде жао“, искрено и са пуно емоција говори Боривоје. Са њим се сложила и његова супруга Милена. „Немам речи да кажем. Све што сам им рекла, а трудим се да много не заповедам, оне су ме послушале и урадиле. Донесу нам лекове, објасне нам око лекова, плате нам комуналије, ако нешто треба од хране оне нам донесу. Стварно сам задовољна и када би ме неко питао, ја би их препоручила“.
Служба „Помоћи у кући за стара лица“, која делује на подручју Општине, запошљава 9 геронтодомаћица од којих су: 4 медицинске сестре, 1 координатор и 1 стручни радник који одређују распоред рада екипа на терену. Геронтодомаћице су распоређене у три екипе и функционишу по принципу директног пружања услуге у домовима корисника.
„Када дођемо код корисника, прво се са њима поздравимо и попричамо. Они нам кажу шта конкретно треба да се уради и ми то и обавимо. Нису сви исти, свако има различите потребе, али ми их добро познајемо и у складу са тим обављамо своје дужности. Све је много лакше у летњим месецима, али зими буде незгодно. Ова зима је била блага, али претходних година је било случајева када због временских неприлика нисмо могли да одемо на терен. Тада су нам у помоћ прискочили ватрогасци из Ватрогасно спасилачке јединице Чајетина“, објашњава Марићка.
Формирањем ове организационе јединице локална заједница је обезбедила подршку корисницима у задовољавању свакодневних животних потреба у сопственом дому. Суштина овакве врсте помоћи и подршке старим или немоћним лицима јесте унапређење и одржавање квалитета њиховог живота и спречавање или одлагање смештаја у установе у којима би се пружала оваква врста подршке. Служба „Помоћ у кући за стара лица“ најзначајнија је онда када је породична подршка недовољна или није расположива.
„На терен се иде свакодневно. Имамо три тима неговатељица, а сваки тим дневно обиђе по пет домаћинстава. Структура корисника је таква да од укупног броја корисника њих 46 живе у самачким домаћинствима, а 21 са још неким члановима породице. Само 14 особа живи само са неким ко је физички способан да се бар једним делом о њима брине и да им помогне. 10 корисника живи у Чајетини и Златибору, а 57 у сеоским месним заједницама, где им нису приступачни ни апотека, ни продавница, па им само доношење лекова и намирница много значи“, рекла је Милена Станишић, руководилац Службе.
Служба „Помоћ у кући за стара лица“ функционише тако што се заинтересовани корисници јаве у Центар за социјални рад у Чајетини где подносе захтев за услугу. Социјални радник, затим, обилази корисника и даје процену потребних услуга на основу којих доноси решење и одређује цену услуге. Из свега што смо видели у само једном обиласку, наметнуо се осећај да је рад са старима пре свега мисија којом не може да се бави свако, већ само људи великог срца, што осећају и корисници ове услуге.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
