Упркос светској економској кризи и неизвесности изазваној вирусом корона, штедња у Србији наставља да расте, што недвосмислено указује на наставак поверења становништва у стабилност и сигурност домаћег финансијског система. Поверење грађана резултат је вишегодишње монетарне, фискалне и макроекономске стабилности, као и благовремених мера које су Народна банка Србије и Влада Републике Србије предузеле како би негативни економски ефекти пандемије били сведени на најмању могућу меру.
Динарска штедња је у последњих осам година (од јуна 2012. године) готово упетостручена (повећана за чак 67,9 милијарди динара) и крајем јуна 2020. године достигла је рекордних 85,5 милијарди динара. При томе, преко половине укупног раста (34,2 милијарде динара) остварено је у последње три године, што потврђује да су категорије економске стабилности (монетарна, финансијска, фискална и макроекономска) које су у претходном периоду постигнуте и које се успешно одржавају – биле предуслов за поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.
И девизна штедња у протеклих осам година расте, иако нешто умереније од динарске штедње – сa 7,9 милијарди евра (911,2 милијарде динара) с краја јуна 2012. године повећана је на 11,0 милијарди евра (1.291,9 милијарди динара) на крају јуна 2020. године.
Динарска и девизна штедња континуирано расту у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва и последња четири месеца у условима кризе изазване вирусом корона, што додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.
(извор: Народна банка Србије)
