У галерији „Чигота“ до краја јануара можете погледати једну необичну, колоритом и етно-мотивима богату изложбу слика мачванског уметника Слободана Топаловића. Овај сликар је стари пријатељ Златибора, а многа његова дела красе зидове „Чиготе“.
Четрдесет две године рада и 47 самосталних изложби у Србији је иза овог уметника. Ту су и доста запажене и необичне изложбе у разним европским градовима. „Прва моја изложба је у Хајделрбергу, затим у Манхајму и Лудвигсхафену у Немачкој, после сам имао самосталну изложбу и у Сент Галену и Швајцарској, а онда сам се вратио и једну добру изуложбу направио у нашој православној цркви у Берлину, владика Константин ју је отворио. А пре две године сам имао у Шеверну, на уласку у један замак на Лоари (Француска)... Веома запажена је била... Они су чак упрегли једног белог коња у фијакер и возили ме, разглашавали моју изложбу. Ја сам плакао од среће. Ипак, то је велика част била за мене“, каже овај сликар – домаћин који гостољубиво позива да посетимо његово етно-село у лепом селу Липолисту, где ништа није комерцијализовано већ онако – старински.
Сликајући питоме мачванске пејзаже, куће и окућнице, прозоре и призоре, богата домаћинства, растрчане коње, процвала поља ружа лепа као и девојке што се са слика смеше вазда питоме и миле и липе које су уткане у име села, Топаловић чува време у којем је добар домаћин управо то. А делићи традиције којом зраче његова дела доносе радост оку и души.
„Сликам оно што ми је на души и где сам рођен. Мислим да је Србија за мене не прикосновена и најлепша,“ истиче сликар.
О овом уметнику је историчарка уметности Соња Петровић рекла да је „један од најсугестивнијих наследника и преносилаца мачванске сликарске школе, а његово сликарство има значајан допринос у стварању мачванске ликовне и опште килтуре“. Ван ових речи, слике Слободана Топаловића говоре својим сопственим језиком, а то треба доћи и видети.
