Конференција „Нове технологије у пречишћавању отпадних вода“ у организацији ЈКП „Водовод Златибор“ Чајетина одржана је данас у Иновационом бизнис центру на Златибору. Поред предавања о новим технологијама у пречишћавању отпадних вода и размене искустава између представника градова - учесника и домаћина о раду и проблемима постројења, гости су обишли постројење на Златибору које је изашло из фазе пробног рада.
Док је Европа почетком прошлог века кренула да размишља о проблему отпадних вода и његовом решавању , Србија се томе прикључили 70-тих година прошлог века. Данас се тек поједини градови и локалне самоуправе могу похвалити постројењима за пречишћавање отпадних вода. У Србији има 45 градских постројења које пречишћавају комуналне отпадне воде, а међу њима је од прошле године и општина Чајетина.
„ ЈКП „Водовод Златибор“ организовало је прву Конференцију општина и градова које имају постројења за пречишћавање отпадних вода. Позвали смо и професора Повреновића испред Владине комисије за управљање отпадним водама са циљем да размотримо питања и проблеме која муче све нас, јер као што знате ми смо отворили постројење половином прошле године и већ се срећемо са првим проблемима. Биће добро да чујемо искуства наших колега који већ више година раде на преради отпадних вода, као и кључним питањем шта радити са финалним производом, односно са муљем који сва та предузећа генеришу, и да се то питање почне решавати на државном нивоу“, рекао је Миломир Туцовић, директор ЈКП „Водовод Златибор“.
Гледајући свеукупно, квалитет пречишћење отпадне воде није задовољавајући што значи да је потребно мобилисати и мотивисати све заинтересоване стране да би се искористило искуство и знање оних који већ имају постројења, са онима који крећу са њиховом изградњом. У том циљу, једна од тема била је „Нове технологије у пречишћавању отпадних вода".
„Све биолошке процесе које користимо у овом тренутку за пречишћавање отпадних вода ми називамо комерцијалним процесима и то су већ уходани процеси који дају резултат. Наравно, у сваком технолошком решењу постоји и побољшање одређених процеса, што значи да ми кроз неки научни допринос можемо да направимо ефикаснија постројења која ће у неком моменту дати бољи резултат. Међутим, ту увек морамо имати на уму да било које решење које даје повећавање ефикасности, повлачи и повећање цене. Ту зато морамо направити баланс. На данашњем скупу ћемо показати које су то нове могуће технологије које би се могле применити, али без одбацивања старих решења. Ја ћу говорити о томе шта се данас јавља од понуда у новим технологијама да би сви имали праву слику о томе где је наше место, шта можемо да прихватимо од тога, а шта може у овом тренутку да сачека неко друго и боље време“, објашњава проф.др Драган Повреновић са Технолошко-металуршког факултета.
Пошто све има свој рок трајања, тако и постројења за пречишћавање отпадних вода имају свој, а то је од 25 до 30 година. Већина наших постројења већ је зрела за реконструкцију. Олакшавајућа околност је та што је Влада Републике Србији у прошлој години дала приоритет заштити животне средине кроз пројекат„Чиста Србија“ који се тренутно спроводи са кинеским партнерима а покренут је крајем прошлог лета, напоменуо је професор Повреновић . Пројекат, чија је вредност око три милијарде евра, реализоваће се у седамдесетак општина у Србији.У оквиру прве фазе биће изграђено 26 постројења за прераду отпадних вода и близу 700 километара потпуно нове канализационе мреже у 14 општина и градова. На крају данашње конференције, учесници су обишли ново постројење за пречишћавање отпадних вода на Златибору које улази у девети месец свога рада.
Мирјана Ранковић Луковић
