Празник Благовести један је од 12 највећих хришћанских празника које светкују верници Српске православне цркве. Овај празник увек се слави 7. априла, тачно девет месеци пре Божића, у знак сећања на благу вест, када је архангел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
На овај празник, према црквеном учењу, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности.
Благовести спадају у радосне хришћанске празнике. За њега се везују разна народна веровања. Једно од њих је да се на Благовести устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан треба да започне девојачком песмом.
У српском народу се веровало и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Оне девојке и жене које желе пород, на сутрашњи дан одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Дан после празника Благовести, СПЦ слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
