Бадњи дан је последњи дан Божићног поста а дан који му претходи је Туциндан. Обичаје око Бадњег дана Срби су наследили од својих предака и још их поштују. У зору кад запуцају прангије домаћин креће по Бадњак. Бадњак представља симбол дрвета које су пастири донели Јосифу и Марији да наложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.
Бадњак овога јутра улази у већину православних домова, неки одлазе у шуме да сами секу Бадњак док они који живе у граду одлазе на пијаце и тамо купују све што им је потребно за Бадње вече и Божић. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин или најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Оваква традиција задржала се и у чајетинским селима.
"Још као мали ишао сам са покојним дедом, и то је и брата и мене будио раном зором, пре свитања, како би осекли Бадњак. Од малих ногу сам научио те наше обичаје које и дан данас поштујемо и који се у нашој кући спроводе годинама. При доласку и одабиру Бадњака прекрстимо се, три пута бацимо жито и кажемо "Добро јутро Бадњаче, честит Божић", каже Горан Лазовић, село Алин поток.
Када се домаћин врати из шуме и донесе Бадњак, прислања га на кућни зид, а тек са првим мраком се уноси у кућу, док га други укућани посипају житом.
"Бадњак се сече на три цепке које се уносе у кућу појединачно и након тога се уноси и слама. Ово је традиционални обичај код нас који се задржао и који се спроводи не само у мојој кући већ и у целом селу. Три цепке се једна по једна стављају у ватру и сагоре то вече док се остатак Бадњака изложи уочи Српске Нове године".
Бадња вечера треба да обилује јелом и пићем како би цела година била родна и пуна изобиља. Паљење Бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
Данка Миловановић
