Ликовни сусрети под називом "У част учитељу" у Кривој Реци отворени су на Видовдан и трају до 1. јула. Намера организатора, ОШ "Миливоје Боровић" из Мачката јесте да се обнови некадашње зборовање ликовних стваралаца које је 2002. године започео учитељ Илија Јелисијевић а који су трајали девет година, окупљајући познате бардове из земље и иностранства који су школи оставили преко сто својих дела. Овај легат, на понос и дику организатора и уметника, од ове године са новим сазивом креће да се множи.
https://www.youtube.com/watch?v=KQ-WJt06ZUsДевет година су се сретали, здравили, дружили и у гостољубивом амбијенту криворечке школе , стварали своја дела ликовни уметници из Србије и иностранства. Богато лепотама природе, душу дало за сликање пејзажа, ово златиборско село неговало је своју ликовну колонију чији је идејни творац био учитељ Илија Јелисијевић који је са пуно душе и нешто амбиције успео да овим дешавањем оживи село, здружи домаћине и госте и остави им лепе успомене.
" Памти наш крај, а памте и други крајеви Србије, ликовну колонију коју је годинама успешно организовао наш учитељ, свима познат као Учо, Илија Јелисијевић који на жалост више није са нама. После ове претходне године која је била изузетно тешка, успели смо да организујемо ликовне сусрете које смо симболично назвали "У част учитељу", рекла је испред организатора Ивана Јовановић, учитељица.
Шест уметника је у овогодишњем сазиву: Бернард Љубас , Ђорђе Станић, Марија Жунић, Анастасија Богдановић, Миладин Лекић и Биљана Лазаревић. Другог дана зборовања уметници су се дружили и са ђацима ОШ "Миливоје Боровић" дајући им задатак да цртају угљеном, успут им одајући мале тајне свог заната.
"Сигурно да постоји разлика између сеоске и градске деце у ликовном стварању. Из мог искуства , рекла бих да су деца из села доста креативнија и маштовитија. Не знам зашто је то тако, али моје искуство каже да јесте", прича Биљана Лазаревић, сликарка из Чајетине.
Гост из Рековца, Бернард Љубас, одушевљен је дружењем са децом.
"Јуче смо имали предиван дан зато што смо ишли са том децом у шетњу по ливадама и ја сам био пресрећан када видим како та деца трче за лептирима, беру цвеће... Имали су једног пса са којим су се играли по ливадама... Потпуно спонтано и неоптерећени; једноставно - срећни!"
Академски сликар из нашег краја, Ђорђе Станић, био је учесник у неколико сазива колоније у Кривој Реци која се одржавала од 2002. до 2011. године. О сличностима и разликама тадашње колоније и њеном наставку, Станић има позитивно мишљење и нове идеје.
"То су били све бардови сликарства и вајарства . Сада мора неко да заслужи да постане такво име , али да би заслужио мора да прође одређено време. Људи који сада долазе нису толико ни навикли да иду на колоније и дружења. Када сам причао са организаторима како је планирано да обнове ту колонију, кога су позвали, рекли су да ће за почетак позвати уметнике из ближе околине, да виде како се све одвија и да ли ће моћи да заживи. Ја ћу се потрудити да им помогнем да та колонија заживи. Да буде на неки нови начин осмишљена , да долази више младих, да се стварају нека савременија дела."
Питали смо уметнике и колико је инспиративна средина у којој ових дана стварају. Одговори су били више него позитивни.
Мирјана Ранковић Луковић