Академски сликар Зоран Матић рођен је 1960. године . Школу за примењену уметност завршио је 1979. у Новом Саду, а магистрирао је на постдипломским студијама на Академији уметности у Новом Саду, смер цртање, у класи професора Милана Блануше. Био је члан УЛУС-а од 1986. Радио је као професор у Уметничкој школи у Ужицу и био изабрани асистент-приправник на Учитељском факултету у Ужицу. Његов животни и сликарски пут прекинут је 2004. године. Ретроспективна изложба слика и цртежа Зорана Матића, у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Градске галерије Ужице , отворена је синоћ у чајетинској библиотеци.
Након циклуса „Они који долазе“ посвећеног сликарима који стасавају и тек граде свој пут у свету ликовне уметности, Градска галерија из Ужица је пре четири године осмислила још један програм кроз који нас подсећа на врсне сликаре нашег краја, оне који не пролазе.
„Треба урадити нешто за уметнике који су обележили не само ужичку ликовну сцену, већ су стварали на овим просторима“, рекао је за „Златибор прес“ Зоран Цветић, директор Градске галерије. „У једном тренутку сам дошао на идеју да треба направити изложбу „Они које не заборављамо“, која ће бити једногодишњег карактера и која ће дати могућност да се направи ретроспектива радова уметника који, на жалост, нису међу нама и који су, заправо, неодвојиви део галерије и тог простора. У једном тренутку се осећала та празнина и жеља да се направи једна оваква прича.“
Градска галерија из Ужица има дуги низ година одличну сарадњу са Библиотеком „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине што је настављено и на овим пројектом, на задовољство како организатора, тако и публике. Први овакав омаж приређен је у знак сећања на сликарског барда, Божидара Ковачевића, а уследиле су ретроспективе радова академског вајара Милуна Видића, сликара Милутина Кораћа, и четврта по реду –Зорана Матића.
„ Матић је рођен у Сребреници али је читаво детињство провео у Бајиној Башти, а опет на крају је живео, радио и стварао у Ужицу и такође био једна незаборавна фигура не само у нашој галерији него и свим установама културе док је живео... Ужице које има Уметничку школу, има прилику да види какав је Зоран био цртач... И та деца из Уметничке школе могу да виде шта азправо значи права студија фигуре. Изложбе су, по мени, едукативног карактера а публика, наравно, мора да да свој суд.“
Када се ради ретроспектива радова аутора који нису више међу нама, најтежи део је, у ствари, доћи до самих радова, каже Цветић. За ову изложбу ужичка галерија се посебно захваљује породици Матић која их је упутила где све могу пронаћи Зоранове слике, а сама им је позајмила део колекције из Зоранове галерије. Синоћњем отварању присуствовала је и мајка преминулог сликара.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
