"Опет плаче, ал' сад од среће"-гостовање у Дому културе (видео)

 Захваљујући дугогодишњој сарадњи са Спортским центром из Чајетине, Народно позориште из Ужица је за своје прво гостовање ван матичног позоришта са  представом "Опет плаче, ал` сад од среће" , изабрало управо Чајетину. Ова црнохуморна представа коју је жанровски помало тешко и одредити, рађена је према тексту  Новице Савића , у режији Ивице Клеменца, а први пут је у Ужицу изведена почетком марта. Од стране ужичке публике је врло добро прихваћена, а потврду тога очекује на гостовањима која предстоје. 

Каква је представа "Опет плаче, ал` сад од среће" коју се одлучио да режира Ивица Клеманац са ансамблом ужичког Народбног позоришта? Главни организатор , Љиљана Матић, каже да на самом старту публици ова представа неће личити на комедију, али ће их начин на који актери буду представљали своје приче навести на смех.

"Ми јесмо на перону и публика ће вечерас чекати тај воз који долази. Свако од тих људи који долазе има своје проблеме које покушава да реши. Овога пута тема је веома болна, ни мало није комедија, а то је како узети бебу ако је ја немам, ако не могу да је родим", каже Љиљана Матић, главни организатор представе.

Куповина бебе само је један од проблема из свакодневице о којем се говори на комичан, али и по мало морбидан начин. Како текст, своје ликове  и саму  представу објашњавају глумци?

"Много смо разговарали о томе у ком ће правцу ова представа кренути и што се лакше и опуштеније игра комика је већа а у ствари  апсурд је већи и долази до изражаја", Биљана Здравковић.

"Негде између црне комедије и чисте комедије, то је у ствари текст наших нарави", Слободан Љубичић.

"Публика је мало у гарду а и ја сам био док сам читао текст, али када се окренемо иза себе и погледамо на минут телевизију и неку вест то више није ни наш менталитет него неки глобални свет",  Хаџи Немања Јовановић.

"То како је писац писао текст има мало и једну специфичност која носи дозу парадокса. То је нешто што ја вама не могу ни да испричам, то морате да видите, доживите и онда да схватите",  Драгана Врањанац.

Захваљујући врсној глуми Биљане Здравковић, Слободана Љубичића, Хаџи Немање Јовановића , Драгане Врањанац и Момчила Мурића, сваки од ликова имао је довољно времена и простора да исприча своју причу. Они су то учинили убедљиво. Ма како несхватљиве цивилизованом свету и нормалном људском уму, ове приче се прихватају све лакше како који минут представе пролази, баш онако како је  прихваћено, на пример, приказивање (и гледање) ријалити шоуа,  или сензационалистички прикази вести у жутој штампи, бомбастични наслови, "искачуће" интернет рекламе, црне хронике којима као да нема краја. И на апсурде се човек навикне, казује комедија "Опет плаче, ал` сад од среће"  коју свакако треба погледати јер ће нас, преко доброг смеха, натерати да се бар мрву више  замислимо над собом , својим мислима и поступцима. А можда да нешто и исправимо. На боље, наравно.

Мирјана Ранковић Луковић