Конференцију за штампу поводом Међународног дана борбе против туберкулозе је отворила министарка здравља, проф. Др Славица Ђукић Дејановић, истакавши важност скретања пажње јавности на то да је туберкулоза још увек присутна болест, од које може да оболи свако.
"Рано откривање, правилно лечење и излечење је најбоља превенција ширења туберкулозе. Зато је потребно посебну усмерити пажњу на то да се сваки случај туберкулозе открије и лечи", изјавила је проф. др Ђукић Дејановић.
Према последњим подацима, у 2012. години је забележено 1.220 оболелих од туберкулозе, што чини стопу од 17 пријављених случајева туберкулозе на 100.000 становника. Тиме је Србија данас сврстана међу европске земље са ниским оптерећењем туберкулозом (испод 20 пријављених случајева туберкулозе на 100.000 становника).
"Да бисмо одржали опадајући тренд оболевања од туберкулозе у Србји, неопходно је да одржимо успостављени систем, а најважније је: да у сваком моменту имамо доступну дијагностику, да снабдевање лековима буде централизовано и непрекинуто, да се будно надзире читав ток лечења и да проширујемо трагање за оболелима у ризичним популацијама", нагласила је министарка здравља.
Генерална секретарка Црвеног крста Србије, Весна Миленовић, представила је активности ове организације у вези са превенцијом, дијагностиком и лечењем туберкулозе међу припадницима угрожених група становништва, међу којима су Роми, сексуални радници, као и инјектирајући корисници дрога и навела да је Црвени крст Србије публиковао Приручник, као и Водич за рад сарадника у цивилном сектору у контроли туберкулозе.
"Циљ ових публикација је да сарадницима пружи упуства како да оптимално и ефикасно пруже помоћ, а да при томе не угрозе ни себе ни своју околину", објаснила је Весна Миленовић.
Проф. др Лидија Ристић, члан тима Пројекта "Контрола туберкулозе у Србији" и ТБ РСК за заразне болести је представила резултате Пројекта на плану детектовања и лечења оболелих.
"Стопа успешног лечења од туберкулозе износи 84 одсто, и такође премашује европску стопу која за наведени период износи 76 процената", истакла је проф. др Ристић и додала да је и поред одличних резултата у третирању туберкулозе у Србији, убудуће неопходно унапредити и учинити доступним брзе тестове за потврђивање туберкулозе и нарочито испитивање њене сензитивности на антитуберкулотике Прве линије, повећати број тестирања на ХИВ међу оболелима од туберкулозе, унапредити контролу ширења туберкулозе у здравственим установама и обезбедити континуирано снабдевање квалитетним лековима.
Миљана Грбић, шефица Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији је изјавила да циљ СЗО – да се туберкулоза сузбије до 2050. године – зависи од проналажења нових лекова, заједно са применом правовремене дијагностике.
"У тесној сарадњи са Партнерством Стоп туберкулози (Стоп ТБ Партнерсхип), СЗО ради на унапређењу и обезбеђивању услова за истраживачки рад на проналажењу нових дијагностичких средстава, лекова и вакцина. У 2013. години СЗО је израдила смернице за увођење нових лекова, а Европски центар за превенцију и контролу болести планира да изради посебне смернице којима ће се државама европског региона помоћи у увођењу нових лекова против туберкулозе", рекла је Миљана Грбић.
Др Драган Илић, директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", најавио је да је у оквиру Института формирано оделење за ХИВ, туберкулозу, хепатитисе и полно преносиве инфекције, које би требало да по завршетку пројеката Глобалног фонда преузму функцију управљања и праћења програма контроле туберкулозе у Србији.
