У Културном центру на Златибору синоћ је отворена изложба коју су уприличили Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина и Храм Преображења Господњег на Златибору , а посвећена је проти Радосаву Симићу, српском духовнику, неимару и добротвору. Аутори изложбе су Снежана Ђенић, историчар уметности и Боса Росић, етнолог. Изложбу је отвoрио свештеник Ненад Ивановић.
https://www.youtube.com/watch?v=aRDkCrAtCLE&ab_channel=TV%C4%8Cajetina"Током читаве српске историје свештена лица имала су значајну улогу у очувању духа светосавља који се није односио само на веру, цркву просвету, већ и на све области културног стваралаштва и живота. У црквеним круговима у томе су се посебно истицали они који су својим високим моралним принципима, врлином и благородношћу оставили трајни траг у памћењу савременика.Један од таквих сигурно је био и протојереј ставрофор Радосав Симић," истакла је приликом отварања изложбе Снежана Ђенић, историчар уметности, једна од аутора изложбе и додала:
"Као човек и као духовник, као неимар и као добротвор, он заслужује да се његова дела забележе, али не у циљу испразног хвалоспева, већ стога што је сваки његов поступак вредан пажње. Велики у свом послу служења Богу и свом народу, доследан узвишеним начелима, обдарен милосрдном, хришћанском добротом, својим приљежним радом само је добро доносио, тако да га са правом можемо сматрати истинским духовним оцем."
Прота Радосав Симић је рођен 5. августа 1882. године у селу Бранешци у Срезу златиборском. За плодан свештенички и друштвени рад од стране црквених власти одликован је црвеним појасом, камилавком, протским чином и напрсним крстом, највећим црквеним одликовањем. Од стране грађанских власти одликован је орденом Светог Саве IV и V реда, орденом Југословенске круне V реда, Албанском споменицом и сребрном медаљом Црвеног крста.
"Као учитељ, а касније и као свештеник, увек се понашао као народни просветитељ. Није му било тешко да савлада вештине и знања које није учио у школи и да их преноси, најчешће својим неписменим парохијанима", рекла је , између осталог, о проти Боса Росић.
У тешким временима служио је Богу и народу овај духовник, неимар и добротвор прихватајући свој крст, свој Усуд, све до своје смрти 1966. године.
"У историји, позив свештеника често је био повезиван са чуваром идентитета, браниоцем православља и светосавља. Често смо, у оним несретним временима, били синоним за баксуза, али смо и тада остали и опстали као светла тачка... Упућујем изразе благодарности Снежани Ђенић и Боси Росић на огромном труду и великом делу осветљавања лика и дела великана наше прошлости. У њој, без икакве сумње, своје место заузима и непоновљиви прота Радосав Симић," рекао је свештеник Ненад Ивановић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору, који је и отворио изложбу.
Део биографије о свом тешком али и богатом животу прота Радосав Симић завештао је оснивачу библиотеке у Чајетини, Љубиши Р. Ђенићу, па је она постала део богате библиотечке збирке.
Мирјана Ранковић Луковић
