„Захваљујући добро спремљеној планској документацији, Општина Чајетина већ пет година бележи пораст буџета иинвестиција“, изјавио је председник општине Чајетина, Милан Стаматовић. „Мислим да смо у прошлој години издали највећи број грађевинских дозвола у Србији, негде око 98 дозвола, док је град Београд издао 48, а Ужице једну.“
И у овој години наставиће се истим темпом. До краја године Општина ће издати око 100 грађевинских дозвола различитог типа и намене - од пословних , апартманских, производних објеката, до хотелских комплекса. Захваљујући добром програму, локална власт је направила добар амбијент за долазак страних инвеститора, међу којима су Грци и Руси. И број гостију из иностранства је у прошлој и овој години бележио раст од 30%.
О новом Закону опланирању и изградњи, Стаматовић је рекао:
„У појединим деловима, нови Закон иде на руку инвеститорима, али оно што није добро за нас јесте то што се држава меша у надлежност локалних самоуправа и без икаквог плана и програма доноси нека ограничења која нису иста за све. Не може се инфраструктура на Златибору, у брдско-планинском подручју, градити исто као у равници, или у Војводини, где је много лакши и приступачнији терен.“
На питање колико брзо се може доћи до грађевинске дозволе у Општини, Стаматовић је рекао да уз сву прикупљену потребну документацију, и ако је у питању мањи стамбени објекат, инвеститор дозволу може добити за један дан. Уколико је реч о већим хотелима, урбанистима је потребно мало више времена да прегледају документацији, па се дозвола може издати за три дана.
„Наше одлуке су веома јасне. Имамо одређене попусте и погодности у смислу градње хотелских комплекса, производних погона итд. Оно што треба да стимулишемо, ми смо одлукама предвидели, а оно што треба да наплатимо тамо где је комерцијална градња у питању - ту су најскупље накнаде за уређење грађевинског земљишта . Одлука је добра и инвеститори то поштују, тако да имамо највећи број издатих грађевинских дозвола , иако смо негде можда најскупљи у Србији по накнади за уређење грађевинског земљишта. Али, инвеститори хоће да имају јасну слику, јасне показатеље да оно што плате –то и добију“, закључио је Стаматовић.
„Мислим да ће се оним делом у новом закону у којем се оставља отворена могућност за добијање грађевинске дозволе без плаћања накнаде, створити додатни проблеми у Србији, јер инфраструктура која је потребна да би дошли инвеститори, неће моћи у том обиму да се одради. Наша општина је по приходима на основу накнаде за уређење грађевинског земљишта најуспешнија у Србији - проценат у буџету код нас је 31 %. Ако знамо да је просек у Србији 1,40 %, и ако се наш проценат одузме, на остале пада да су приходи у буџетима од накнаде за уређење грађевинског земљишта 0,5%, што је катастрофа за Србију. Не може се очекивати да ће инвеститор ући у изградњу ако немате јасну планску документацију, ако немате уређену инфраструктуру и ако не знате до краја колико ће то да вас кошта. Код нас се знају коефицијенти, зна се степен заузетости грађевинске парцеле, колика је накнада за уређење грађевинског земљишта и зна се ко сувласници земље“, напомиње Стаматовић.
О новом Закону опланирању и изградњи, Стаматовић је рекао:
„У појединим деловима, нови Закон иде на руку инвеститорима, али оно што није добро за нас јесте то што се држава меша у надлежност локалних самоуправа и без икаквог плана и програма доноси нека ограничења која нису иста за све. Не може се инфраструктура на Златибору, у брдско-планинском подручју, градити исто као у равници, или у Војводини, где је много лакши и приступачнији терен.“
На питање колико брзо се може доћи до грађевинске дозволе у Општини, Стаматовић је рекао да уз сву прикупљену потребну документацију, и ако је у питању мањи стамбени објекат, инвеститор дозволу може добити за један дан. Уколико је реч о већим хотелима, урбанистима је потребно мало више времена да прегледају документацији, па се дозвола може издати за три дана.
„Наше одлуке су веома јасне. Имамо одређене попусте и погодности у смислу градње хотелских комплекса, производних погона итд. Оно што треба да стимулишемо, ми смо одлукама предвидели, а оно што треба да наплатимо тамо где је комерцијална градња у питању - ту су најскупље накнаде за уређење грађевинског земљишта . Одлука је добра и инвеститори то поштују, тако да имамо највећи број издатих грађевинских дозвола , иако смо негде можда најскупљи у Србији по накнади за уређење грађевинског земљишта. Али, инвеститори хоће да имају јасну слику, јасне показатеље да оно што плате –то и добију“, закључио је Стаматовић.
„Мислим да ће се оним делом у новом закону у којем се оставља отворена могућност за добијање грађевинске дозволе без плаћања накнаде, створити додатни проблеми у Србији, јер инфраструктура која је потребна да би дошли инвеститори, неће моћи у том обиму да се одради. Наша општина је по приходима на основу накнаде за уређење грађевинског земљишта најуспешнија у Србији - проценат у буџету код нас је 31 %. Ако знамо да је просек у Србији 1,40 %, и ако се наш проценат одузме, на остале пада да су приходи у буџетима од накнаде за уређење грађевинског земљишта 0,5%, што је катастрофа за Србију. Не може се очекивати да ће инвеститор ући у изградњу ако немате јасну планску документацију, ако немате уређену инфраструктуру и ако не знате до краја колико ће то да вас кошта. Код нас се знају коефицијенти, зна се степен заузетости грађевинске парцеле, колика је накнада за уређење грађевинског земљишта и зна се ко сувласници земље“, напомиње Стаматовић.
