Пала је прва клапа за снимање другог дела филма „Иза затворених врата“, наставка првог златиборског хорора. Овај филм, који је на ју-тубу прошле године у врло кратком року доживео велики број прегледа, подсећамо, добио је у великој конкуренцији на 10. фестивалу српског филма фантастике, најпрестижнију награду -„Златна пирамида“.
Давид Колаковић, млади редитељ, сценариста, сниматељ, монтажер, управо је кренуо у нову авантуру: снимање другог дела филма „Иза затворених врата“. Сценарио је много обимнији, са доста текста, пуно улога, захтевних сниматељских замисли , а – оно што је проблем био и код 1. дела – мало новца. Иако се први део филма показао на понос и дику како својих стваралаца, тако и средине у којој живе и раде млади редитељ и глумачка екипа, прикупљање потребних средстава за наставак није био лак. Одазвали су се, пре свега,општина Чајетина, Културно спортски центар и поједини приватници које ће Давид, како каже, уписати на одјавној шпици како доликује. Од добијеног новца купили су поједине делове опреме, али су кран дуг 6 метара, стабилизаторе за камеру, пецаљку за микрофон, доли колица и филмску клапну без које снимање филма не може да се замисли, сами правили.
И потрага за глумцима чинила се, с почетка, лакши део посла, све док се главни глумац није одселио у Београд. Тада је, признаје Давид који је по природи упорни ентузијаста, клонуо духом. Али, тим који има уз себе нашао је решење. Замена је стигла у лику Теодора Ђенића који је аматерски већ имао ранијих искустава на позоришној сцени, као и у снимању реклама. Поред њега, појављују се и јунак првог дела филма Благоје Радишић, затим Јела Павловић, Жарко Божанић, Мирела Марјановић и други. Око 23 глумца ће се постарати да овај филм буде још бољи него претходно остварење.
Ни са потребним дозволама за поједине локације где се радња филма одвија, није ишло ништа лакше, али машта може све. „Могу вам одати једну сцену“, каже Колаковић, „кренули смо да снимамо у Чајетини, док ће се остатак филма снимати свуда по околини, а и Србији. Снимали смо сцене код портирнице кланице („Индустрија меса“ Чајетина) и она је импровизација војне портирнице у Лађевцима где ћемо снимати доста касније. Што се тиче дозвола, јако је тешко, много теже него што сам мислио, да су толико строга правила да би се добила дозвола да снимиш пар кадрова, тако да смо радили већину ствари са импровизацијом.“
Филм и даље прати причу првог дела и наставља се тамо где је први, отприлике, и завршио. Нит хорора ће се протезати до краја. А крај... Е, ту стрпљиво морамо сачекати да видимо шта је мајстор магије, Давид Колаковић, у свом шеширу закукуљио.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
