Пандемија је оборила БДП Србије у 2020. за 3,2 одсто

Пад бруто домаћег производа (ПДП) у Србији 2020. године у време пандемије болести ковид-19 је 3,2 одсто, рекао је сарадник Бечког института за медјународне економске студије Владимир Глигоров. Он је у интервјуу Бети рекао да то показују званични прелиминарни подаци за период трајања пандемије која је почела средином марта, после првог квартала 2020. године. "Мањи пад БДП у Србији у односу на пад БДП у европским земљама последица је неразвијености привреде и значајног доприноса пољопривреде и индустријске производње у којој мали удео имају трајна потрошна добра", рекао је Глигоров. Уз то, значајан допринос расту БДП-а су, према његовим речима, јавна потрошња и јавна улагања, "што се види и у порасту плата". Додао је да је пад тржишних услуга велики и сличан је оном у развијеним земљама и то ће ограничити опоравак Србије у 2021. и наредним годинама. "У првом кварталу 2021. не би требало очекивати привредни раст јер ће епидемија потрајати, а и због тога што је у првом кварталу 2020. године стопа раста била висока", рекао је Глигоров. Стање на тржишту рада би, према његовој оцени, могло да се погорша јер ће приватни сектор морати да се консолидује. Инвестиције су, како је рекао, у 2020. години, ако се изузму јавна улагања, значајно смањене и мало је вероватно да ће се то променити на почетку 2021, а како ће се кретати касније зависи од сузбијања пандемије. "Проблем ће бити спор опоравак приватних инвестиција. Првобитни план фискалне консолидације је био да се подстакну приватна улагања, смањењем јавне потрошње, а уколико се не опораве приватна улагања, домаћа као и страна, то ће бити проблем, не краткорочно већ дугорочно", рекао је Глигоров. Истакао је да су сада каматне стопе ниске, па јавни дуг не изазива забринутост, али када се убрза опоравак развијенијих привреда порашће трошкови задуживања за земље као што је Србија и то ће бити ограничавајући фактор за привредни раст. Он је рекао да је ризик са "фиксним" курсом то што временом постаје скупље, најпре политички, а после и привредно, одустати од њега него га одржавати". "То је сасвим јасно из српског искуства. Сада је то проблем који се одлаже јер су каматне стопе на стране дугове мале, а спољна трговина је умањена. Али то је ризик који није неопходан, а неминовно ће се повећати. Није проблем сам курс, већ монетарна и политика курса", рекао је Глигоров. Државна помоћ привреди је, према његовим речима, начелно била ваљано усмерена, али је потребно подржати опоравак тржишних услуга, а "то се већ види на авиокомпанији". На питање да ли ће се гасити мале и средње фирме, Глигоров је рекао да "нема сумње да се негде у јуну прошле годин одлучило да је прихватљиво да се значајније већи број људи зарази и да се стога повећа смртност од епидемије како би се остварили политички и привредни циљеви". "То опет, има за последицу продужену кризу у услужном сектору јер ће се утицај епидемије одужити", навео је Глигоров. Одговарајући на питање како оцењује "реформе" јавних предузећа Глигоров је рекао да "то гледамо пола века". "Промене у јавним предузећима имају за циљ да све остане исто", рекао је Глигоров. На питање има ли Србија економске снаге да помаже српским мањинама у региону, финансирањем градње инфраструктуре и разних објеката, Глигоров је рекао да "то није непопуларно". "Јавност очигледно сматра да је то оправдано. Да ли би било боље у нешто друго улагати, било би. Да ли је не мали део тог новца бачен, јесте. Али ако политичка јавност није у опозицији, то је трошак који се жели", оценио је Глигоров. Извор: Бета