У другој Фестивалској вечери редитељ Борис Лијешевић је окупио сјајну глумачку екипу у представи „Пијани“ која говори о судбинском окупљању четрнаест људи у једној ноћи, који у трагању за смислом живота, помало разочарани и упитани, подлежу пијанству што доводи до исповедања. Ликови су: један успешни продуцент, два љубавна троугла, четворица младих јапија, једна неидентификована девојка и једна проститутка. Место догађања може бити било који западноевропски град, и сем проститутке , ликови припадају добро ситуираној средњој класи.
О представи, редитељ каже:
„Ово је ипак нежан комад који нас враћа на нека важна питања која све ређе постављамо. Да ли има смрти или не? Да ли су наши ближњи после смрти и даље ту са нама? Да ли смо сви тело Господа? Та питања и одговори праве разлику између оних који верују и оних који не верују.”
Сам писац комада, Иван Вирипајев, дао је доста простора у свом тексту за истраживања, тумачења,слагања или несалгања.
„Као што има она теза да није питање да ли Бог постоји већ да ли ти верујеш у њега, јер ти тај физички доказ немаш, као што имаш ово да исдто то можеш оправдати да то баљезгају неки пијанци који ће сутра све наставити по старом. И ми смо стварно пуно, пуно причали о томе шта се десило ујутру свим тим људима? И можда боље да немамоодговор, као што немамо одговоре на многа своја питања“, рекао је глумац Бранислав Трифуновић. Марта Бјелица је додала: „Говорећи о својој генерацији управо имам утисак да смо ми, негде, најнедефинисанији, најнеопредељенији, да су нам некако баш потребни ти шамари“.
Да ли, у свом пијанству које није хронично већ са поводом, пишчеви и редитељеви ликови добијају одговор, остаје, помало, и даље у запитаности. То можда најбоље исказује кроз свој лик Небојша Илић који на сцени, на крају, тврди да нема Бога.
„ Представа тражи да учествујеш у њој интимно, лично, не само са некаквим вештинама... Комплексна је и тражи све то заједно, тако да мислим да је писац оставио доста отворених „улица“ које изазивају неку нервозу док се читају“.
Критика ће о овом, као и другим представама, дати своју реч на завршници Фестивала. О „Пијанима“ публика се синоћ изјаснила рекавши да је у њу, као и уживот, упаковано мало смеха, горчине,светла и таме, и да нам свакако недостаје искреност и отвореност, али све то иде спрам живота. И овога пута театар и стварност ишли су раме уз раме.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
