Годину сваког православног хришћанина обележе четири велика поста: велики пост (васкршњи), божићни, пост светих апостола и госпојински. Данас почиње госпојински, који је посвећен духовној припреми уочи празника Успење Пресвете Богородице једног од највећих хришћанских празника.
Госпојински пост траје од 14. до 28. августа. Најкраћи је од четири велика годишња поста, али строжи од божићног и апостолског. Због великог поштовања према Пресветој Богородици верници овај пост посте као и Велики пост.
У строгом посту уље и вино дозвољено је користити суботом и недељом.
То значи да се сви дани посте „на води“ осим суботе и недеље, када је дозвољено користити уље и вино, а за празник Преображења Господњег, који пада у време овог поста, једе се и риба.
Важно је знати да, ако Велика Госпојина падне у среду и петак, не мрси се тог дана, већ се једе риба, вино и уље.
У нашем народу постоји обичај да се грожђе не једе до Преображења, када се у црквама и дели народу.
Празник Велика Госпојина сматра се празником жена и мајки.
Пост пред Велику Госпојину установљен је како би се сви сећали Пресвете Богородице и молили јој се. Овај пост се први пут помиње у списима Теодора Студита 826. године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166. године.
