Саветовалиште за младе са проблемима у понашању у Чајетини почело је са радом у септембру прошле године. Како је реч о пројекту, имало је прекиде у раду, али пракса је показало да је младима заиста потребно. Оно је поново отворено и свакодневно испуњава своју сврху – пружа подршку деци, младима, али и родитељима и старатељима.
Свако време носи различите проблеме и тражи другачији приступ. Јаз између генерација је очекивана препрека, али истовремено може бити и најбоље решење.
„Обратио бих се родитељима ако имам проблем или неком наставнику, разредном, у реду је отићи и код психолога“;
„Обично се обратим родитељима, јер њма највише верујем или некоме другом из куће. Добра је одлука и посетити психолога ако треба, јер више знају о менталном здрављу него родитељи“;
„Дешавало се да се обратим родитељима и да ми помогну“, рекли су млади.
Ослушкивање потреба нових генерација, довело је до отварања Саветовалишта за младе са проблемима у понашању у Чајетини. Оно је потребно жртвама, починиоцима, као и родитељима.
„Врло су различити проблеми, некада у вршњачкој групи, некада у школи, породични, развојни, емоције, психосоматска стања и тако даље“, набраја разлоге због којих се млади обраћају за помоћ психолог Мирјана Јелисијевић Лончар.
На прва саветовања млади често долазе са родитељима, а сваки наредни разговор за њих је лакши, када схвате да неко жели да их саслуша и разуме. Превазилазећи проблеме уједно стварају шаблон по кемо ће функционисати у будућности.
„Интересантно је да се јављао велики број родитеља који је препознао да је њиховој деци потзребна помоћ у уклапању, сналажењу, школи. Старији, средњошколци се углавном јављају сами или се јаве педагогу у школи који их касније упути у Саветовалиште“, објашњава руководилац саветовалишта, Весна Белчевић.
Изазови се мењају заједно са временом, али искрен разговор као лек никада не застарева.
„Без обзира о ком времену се ради, родитељи пред децу треба да стављају одређене захтееве, да имају очекивања, али и да деци буду стална подршка, да деца могу да се развијају, напредују и да се осамостаљују“, истакла је психолог Мирјана Јелисијевић Лончар.
Универзални савет не постоји, али важно је умети препознати своје и туђе емоције, вербализовати их и знати се носити са њима. Ако дође до већих потешкоћа, ту су психолог и Саветовалиште, које се у Чајетини показало као сигурно место за младе.
Иначе, саветовалиште јхе пројекат који Удрузжење Златиборски круг реализује уз подршку Владе Швајцарске кроз програм „ПРО – Локално управљање за људе и природу“. Све се ради у сарадњи са Центром за социјални рад општине Чајетина и Тимова за превенцију и заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у школама на територији Општине Чајетина.
